Šta generalno nedostaje našem formalnom obrazovanju?
Prva stvar koja nedostaje je vezana za upisne kvote. Mislim da nisu određene u skladu sa potrebama tržišta rada. Ukoliko na tržištu postoji veća potreba za programerima, a manja potreba za ekonomistima, logično bi bilo prilagoditi upisne kvote na različitim fakultetima u skladu sa tim. Zatim, mislim da svaki fakultet može da unapredi svoje odnose sa privredom i na taj način obezbedi svojim studentima više kontakata sa poslovnim svetom. Pod tim mislim da fakulteti mogu da stupaju u saradnje sa raznim kompanijama koje bi svake godine zapošljavale ili primale na praksu određeni broj studenata. Svakako da ovi vidovi saradnje i danas postoje ali i dalje na vrlo skromnom nivou. I definitivno bih više pažnje posvetila kritičkom razmišljanju a ne samo repetitivnom ponavljanju. Mislim da bi za studente bilo korisnije da umesto knjige od 500 strana uče knjge koje imaju 250 strana ali da pored toga na svaki čas dolaze pripremljeni, gde bi pored osnovne čitali i dodatne literature, pisali istraživačke radove i radili na konkretnim primerima iz privrede.
Koliko pažnje se u Srbiji posvećuje neformalnom obrazovanju?
Nažalost, ne previše iako mladi postaju sve više svesniji njegovog značaja i aktivno rade na svom usavršavanju tako da je to pozitivan pomak. Mislim da ovde i dalje vlada shvatanje da je bitno imati diplomu i završiti fakultet po svaku cenu. Ja sam prva pristalica studiranja ali samo ukoliko mladi ljudi zaista žele nešto da nauče a ne ukoliko im je cilj da samo dobiju diplomu. Mislim da u tom slučaju ljudi mogu kvalitetnije da iskoriste to vreme. Ukoliko je samo diploma cilj, a ne stečeno znanje, onda možemo svima da obezbedimo diplome odmah nakon rođenja.
Ne volim da generalizujem stvari jer postoje jako kvalitetni ljudi kako na državnim tako i na privatnim fakultetima, a isto tako postoje i ljudi koji nisu završili fakultete i svo svoje znanje su stekli putem neformalnog obrazovanja. Bitno je pronaći onu sferu i način usavršavanja koja svakom pojedinačno najviše odgovara i raditi na tome. Postoji beskonačno mnogo besplatnih stvari preko Interneta i moguć je pristup brojnim materijalima. Na kraju krajeva, dosta zavisi od svakog od nas pojedinačno.
Završila si Ekonomski fakultet, a u okviru master studija na istom fakultetu 6 meseci si boravila u Meksiko Sitiju na razmeni. Koliko se razlikujemo oni i mi po pitanju obrazovanja, i formalnog i neformalnog?
Sistem obrazovanja se razlikuje u potpunosti. U Meksiko Sitiju su ispiti manje obimni ali to ne znači da ima manje rada. Šta više tokom semestra, postoji jako puno konkretnih projekata na kojima se radi, puno čitanja i pisanja radova. Sve ovo doprinosi da studenti razviju kritički način razmišljanja kao i da se postave u realne situacije iz privrede i kako bi date teorije primenili konkretno u praksi. Takođe, većina studenata tamo će završiti studije u roku, naći praksu već od treće ili četvrte godine i zaposlenje odmah nakon završetka studija. U Meksiko Sitiju postoji rangiranje fakulteta na osnovu kvaliteta tako da u startu možete da očekujete veće početne plate ukoliko ste završili fakultet koji je prestižniji i ugledniji. Neverovatno mi je da se ljudi u Srbiji čude ukoliko završite određene fakultete u roku i da je normalno studirati po nekoliko godina. Očigledno je da su obrazovnom sistemu neophodne reforme jer smatram da ne može prosek studiranja na određenim fakultetima biti 7 godina. Što se tiče neformalnog obrazovanja, mislim da je u Meksiko Sitiju on više usklađen sa formalnim obrazovanjem.
S obzirom na to da si vrlo aktivna i motivisana da radiš, gde vidiš sebe za 10 godina? Imaš li neke posebne želje i planove?
Načelno se trudim da sve što trenutno radim me vodi ka ostvarenju dugoročnih planova. Trenutno sam u sektroru prodaje u američkoj IT kompaniji i definitivno moji interesi leže u prodaji i IT industriji, koja mi je jako privlačna. Pored toga, sebe mogu da vidim u domenu marketinga i to u okviru sfere odnosa sa javnošću ili event menadžmenta. Za 10 godina, mislim da mogu da vidim sebe kao preduzetnicu koja se bavi marketiniškim istraživanjima, konsaltingom, PR-om, event menadžmentom.
Naravno, ne isključujem mogućnost da i tada radim u jednoj inostranoj kompaniji na nekoj od rukovodećih pozicija u sektoru prodaje ili marketinga, vodeći tim zaposlenih i motivišući njih da postignu rezultate i reše izazove sa kojima se suočavaju. Na neki način, budućnost je jako uzbudljiva upravo zbog te neizvesnosti sa kojom se svi suočavamo. Na nama je da radimo na sebi, konstantno unapređujemo sebe i otkrijemo što pre u čemu to istinski uživamo da radimo i približimo sebe što više ka tome ka čemu težimo da postignemo u budućnosti. Savet: ostanite pozitivni i verujte u sebe.
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu!
Fotografije: Privatna arhiva
Ivana Tomić
