Kako je došlo do toga da napustite TV i da joj se vratite? Šta se u međuvremenu promenilo i šta je ono što vas “vozi” sada?
Život teče u ciklusima. Prvi televizijski talas je trajao skoro 20 godina, bila mi je potrebna pauza u kojoj sam zaokružila svoje obrazovanje postavši prof. dr i univerzitetski profesor. Bilo mi je potrebno vreme za pisanje naučnih radova, predavanja, naučne simpozijume. Nakon 8 godina pauze, zaželela sam se reflektora i nove platforme za izražavanje svog razmišljanja. Knjigama, televiziji, katedri, pridodala sam društvene mreže, blog i nove knjige… Na tom talasu sam… To me sada “vozi”…
Šta je sve za vas ljubav? I da li je ljubav najvažnija, u tom smislu, da je potrebna i prisutna u svim oblastima života?
Ljubav je putovanje, a ne cilj. Na tom putu postoje mnoge stranputice, budžaci, stanice, veće i manje, prevozna sredstva… Puno pešačenja. Ko izbegava ovo putovanje i vozi samo auto-putem biznisa, izgubio je čari krajolika, slučajnih prolaznika i smene makadama u drumski put. Put ljubavi je jedini smer u koji treba da se ulivaju svi drugi putevi, kao sastavne, kraće, deonice…
Niste sami u ubeđenju da je partnerski odnos bolji i stabilniji, ukoliko partneri imaju više privatnosti za sebe, odnosno odvojeni prostor. Da li je nametnuta prisnost glavni uzrok nesuglasica i raspada brakova? Da li je odvojenost lek za sva ona trpljenja i podnošenja nečijeg prisustva, kada nam je potrebno da budemo sami? Kako to ostvariti praktično, u materijalnoj i ekonomskoj ograničenosti i skučenosti?
Partnerski odnos je stabilan, ako i samo ako se temelji na međusobnom uvažavanju: ličnosti, prostora i afiniteta. Prisnost je neophodna u istoj meri koliko je i neophodna sopstvena soba za stvaralaštvo i lični razvoj. To ne mora biti oličeno u dva stana, mogu poslužiti i dve stolice u koje partneri sedaju da odmore po sopstvenom nahođenju, a ne zato što onaj drugi mora da jede. Bitno je da ne primoravate partnera da priča sa vama onda kada bi on ćutao…
Šta je poslednje novo što ste naučili?
Otkrila sam, u skorije vreme, da ništa ne moram… Da je sasvim dovoljno da radim stvari onda kada hoću.
