Projekat o dizajnerkama kako savremenim, tako i onima koje pripadaju domenu istorije umetnosti, pokrenut je prilično tiho, a jedna je od onih stvari koje i te kako mogu imati uticaja. Mali ali izuzetno važan iskorak u pravom smeru. Tema od izuzetnog značaja i nešto o čemu bismo zaista trebali da pričamo, a svakako i više da znamo. Jer nisu u pitanju samo dizajn i umetnost kao takve, već se nameće pitanje pozicije žena u profesionalnim krugovima u Srbiji generalno, što i jeste jedan od ciljeva projekata, preispitivanje pozicija i povećanje vidljivosti.
Sa Oliverom Miletić, devojkom koja stoji iza sajta dizajnerke.rs i celokupnog projekta, razgovarali smo o ideji za pokretanja projekta, zašto je ta tema zapostavljena, kao i preprekama na koje je nailazila tokom rada.
Za početak, bravo! Užasno je važno da ovakav sajt postoji. Kako si došla na ideju da pokreneš sajt dizajnerke.rs?
Ideja je nastala kada sam, tokom razgovora sa kolegama, shvatila da niko od nas ne može da navede dizajnerku sa naših prostora, a da trenutno nije aktivna. To je zaista bilo poražavajuće i odlučila sam da nešto uradim po tom pitanju.
(Monika Lang)
Koji proces stoji iza svega što sada vidimo na sajtu? Na koje si prepreke nailazila tokom rada?
Pošto ne postoji literatura iz istorije dizajna u Srbiji, jedino što sam mogla da uradim je da krenem od kataloga izložbi ULUPUDS-a, Majskih izložbi, Fakulteta, itd. Nešto malo više od godinu dana sam istraživala, skupljala imena i pokušavala da dođem do podataka. Bilo je izuzetno teško – informacije skoro da nisu postojale. Dobijala sam polovične informacije sa svih strana, kontaktirala dizajnerke preko adresara ULUPUDS-a (neke nisu ni želele da učestvuju kada sam objasnila o čemu se radi) i na samom kraju sam uspela da dođem do – bar osnovih podataka. Ideja je bila da to bude početak i osnova za neka dalja istraživanja.
