Ljubav sve obuhvata, ljubav sve prihvata, ljubav sve oplemenjuje… Otkrivajući razna lica ljubavi, slatka, blaga, namrštena u brizi, zgrčena u bolu, blistava u zanosu, zastrašujuća u besu i povređenosti, svuda srećemo svakakve oblike ljubavi. I stvarno, ljubav je svašta. I sve može da bude ljubav. Barem sve što činimo s ljubavlju. Ali po nešto, a to je obično baš ono što nam je najvažnije i za čim u ljubavi najviše žudimo, ljubav uopšte nije.
Ljubav nije cilj
Ne možete gajiti ambicije i postaviti sebi za cilj da dostignete ljubav. Zato što ljubav nije nešto što postoji nezavisno od vas, pa zahteva izradu strategije, dugoročnog plana i akciju korak po korak, od vrata do vrata. Ljubavi se prepuštate, dozvoljavate da vas obuhvati i prožme. Ljubav prepoznajete kao emociju, a osvešćujete kao stanje. Ljubav je u vama i vi ste u ljubavi.
Ljubav nije spas
Ako tražite spas u ljubavi, verovatnije je da ćete pronaći samo privremeno utočište i da ćete otkriti da ono što delite sa drugom osobom u ljubavi, uopšte nije spas za dušu, nego izazov za celo biće. Ljubav vas neće umiriti i zadovoljiti, osim na trenutke.
Ona će angažovati sve vaše kapacitete, ne razlikujući kapacitet za hrabrost od kapaciteta za strah. Izvrnuće vas naopačke i uznemiriti vas na sve načine. Ljubav nije za kukavice.
Ljubav nije sreća
Sreća u ljubavi je takođe mestimična i delimična pojava. Najsigurniji ste ako ste srećni zato što volite, što ste u stanju da dajete i primate ljubav, da joj se povinujete i služite. I ako pronalazite sreću u tome da se suočavate sa izazovima ljubavi, da upoznajete sebe i čeličite se. Uopšte, sreća je tamo gde ste u stanju da je pronađete. Pa čak i u ljubavi.
