Čabar, sestro.
Osim što te zajebavam. Ne veruješ valjda stvarno u ove gluposti?
Jer jedina prava nevolja je u tome što negde u nama, u mračnom podrumu nesvesnog čuči kažnjena devojčica. Sama u mraku. Gladna, uplašena, uplakana, besna. Zna da joj je učinjena neprava i zna da je zaslužila kaznu, jer nije bila dobra. Kida se iznutra, jer želi da moli za oproštaj, da se umiljava i da bude dobra do samouništenja i istovremeno želi da munja sprži sve koji ovako mogu da postupaju sa malim devojčicama.
Tako mi postupamo sa sobom, kažnjavajući se verom u stereotipe, hraneći ih svojom vitalnom energijom, dozvoljavajući sebi i svima oko sebe da u nama prepoznaju zavisnicu od penisina, u penisinskoj krizi.
Verujemo naučnim istraživanjima, koja kažu da se prilikom orgazma luči oksitocin, koji je odgovoran za svu moguću dobrobit u ženskom organizmu, pa nam koža sija, ne boli nas kičma, blistamo i predemo.
Pa, oksitocin nije vezan za penisin, nego za orgazam, je l’ tako? Može li nam iko oduzeti orgazme, koje možda ne ume ni da nam pruži, dok mu ne pokažemo kako? Ili verujete da će vam otpasti rep ako masturbirate?
Osim toga, seksualna energija je nezavisna i od penisina i od oksitocina. Mi smo seksualna bića, a ne seksualni zavisnici. Ako apstiniramo, to je zato što nam u datom periodu ne odgovara nikakva površna, seksualna veza, ako već nemamo pravi odnos sa muškarcem. Ako se osećamo zagorelo, pa okrenućemo nekoliko brojeva telefona, ili ćemo prihvatiti neku od onih nepristojnih ponuda, zbog kojih se mrštimo već neko vreme. Nije teško nabaviti penisin. Diluje ga svaka budala.
Teško je naći sebe, nezavisno od svega što nam svi blagorodno preporučuju i odgovorno tvrde da nam fali.
Izvor fotografija: weheartit.com
