Ne sviđa mi se.
Više mi se ne sviđa nego što mi se sviđa, sve na njemu.
Mršave noge, vuče ka metro liku, ja baš nisam u tom fazonu, tako se i oblači, preuske pantalone, depilira noge, vodi računa o svom izgledu, što je lepo, ali sve što je preterano ne valja, po mom mišljenju. Tvrdoglav je, zadrt, u fazonu “ja pa ja”, ograničenog razmišljanja za neke stvari, mufljuz, pun nekog lažnog samopouzdanja, švaler dečko, nikako veza dečko, ni pažnja dečko, ali. Voli belo vino kao ja, izlazi na dobra pristojna mesta koja i ja volim, voli miris lipe, baš kao i ja, brao ju je kao mali, i ja sam, voli Beograd, voli prirodu. Pričljiv je. Smešan. Ne voli kondome, voli seks, odiše bezobrazlukom, “duvator” je, znatiželjan kad smo u pitanju ja i moj život, nekad je zanimljiv, nekad veoma naporan, uglavnom ovo drugo.
A ja?! Ja ne znam šta hoću, ali znam šta neću.
Znam koliko vredim i šta zaslužujem, njega ne, ne treba mi to. Neću tako sa njim, neću njega, neću njega takvog. Zna me sa šminkom, zna me i bez, zna me ful sređenu, kao i u izdanju “dan pred ispit”, raspoloženu, isto tako i iznerviranu, opet se javlja, i dalje je tu. Mimoilaze nam se razmišljanja, pogledi na svet, opet je tu. Svaki peti, treći, drugi dan. Ne ljubi više, nit seksa, samo postoji, ubija mi vreme, upotpunjuje neke večere, nervira, iritira, zanima. Javljam se i ja, ali opirem se.
