Dok sa distance zapravo i bolje vidite u šta ciljate.
Prebrzo smo spremni da poskidamo odeću i uletimo među čaršave, kao da skačemo u bazen, glavačke. Sa kondomom umesto pojasa za spasavanje. I onda nam se desi da se pitamo da li smo možda unapred pokvarili nešto što je moglo da bude proces, koji ima svoju inkubaciju, razvoj i kulminaciju i da li smo zbog gladi, nestrpljenja, blaziranosti, ili pogrešnog ubeđenja da smo baš savremeni, preskočivši redosled i počevši od kulminacije.
Da li se plašimo da će nam nešto promaći, ako ne požurimo da ga zagrizemo? Ili ne mislimo da je nešto vredno ulaganja u zbližavanje? Ili se bojimo da mi nismo vredni truda i da je najbolje da odmah ponudimo najbolje što imamo? Nećemo da rizikujemo da kupimo mačku u džaku? Mislimo da je to spontano i savremeno ponašanje, kojim se odlikuju slobodni i samouvereni?
Svi ovi razlozi su istiniti, koliko i površni i bezvezni.
