Kada se poslednji put desilo da nekog poželimo baš zato što je to on, što hoćemo da produbimo vezu, da upotpunimo iskustvo, da darujemo jedno drugom svoja naga tela, kao kad najzad odmotavamo poklone pod jelkom, koje smo priželjkivali, ali i očekivali? A kad nam se poslednji put desilo da već na prvom sastanku konzumiramo vezu koja ne postoji?
I kako smo se osećali u prvom slučaju, ako ga uopšte imamo u iskustvu?
I da li se sećamo kako se zova osoba (osobe) iz drugog primera?
I koje sećanje nam greje srce i razvlači osmeh preko usana?
Dobro, možda nam je potreban seks sa bilo kim, kao što nam se ponekad jede pljeskavica sa kioska, iako u njoj može da se nalazi bilo šta.
Ali nemojte pomešati osobu koja je vredna pažnje sa bilo kim.
To je isto kao kad dobijete jastoga, onda kad vam se jede bilo kakva pljeskavica, pa se nervirate zbog onog oklopa i kerefeka, što vam ne daju da zagrizete i progutate, nego vazdan nešto iščačkavate i gustirate. Ako imate jastoga na meniju, nemojte očekivati od njega da vam zadovolji pljeskavičaste porive.
Tretirajte ga onako kako jastog zahteva. Kao vrhunski specijalitet.
Izvor fotografija: weheartit.com
