Žene su genetski predodređene da uočavaju mogućnosti za razvoj, talenat i sklonosti u kojima leži neiskorišćeni potencijal za uspeh, samopoštovanje, zadovoljstvo, kreativnost, produktivnost, pronalaženje sebe i uživanje u životu.
Zato što smo stvorene da stvaramo. Ni iz čega. Odnosno, iz čistog potencijala.
Tolike žene su naterale svoje momke da grizu i bore se, iako nisu imali ni malo ambicije – one su je imale. A oni su pronašli svoj zakržljali potencijal, pod njihovim pritiskom. I shvatili su da se tako mnogo bolje osećaju, da su mnogo više muškarci i da ako su ambiciozni i preduzimljivi, žene suštinski nemaju šta ozbiljno da im prigovore.
Tolike žene su naterale svoje muškarce da prestanu da piju, da se izleče i da preuzmu odgovornost prema svojoj porodici.
Tolike žene su rodile decu i podigle ih vešto ih podstičući, gurajući i zahtevajući. Jer tako žene rade. Bez ikakve suptilnosti.
Pozivajući se na ljubav i pripadnost, žene ucenjuju, proganjaju, dosađuju, traže, zahtevaju i uopšte ne popuštaju. Dok oni koji su izloženi pritisku njihove ljubavi ne usvoje zdrave navike, ne izvuku iz sebe sve što one lepo vide da oni mogu, ne izgrade čvrstinu karaktera sposobnog da radi bez upotrebe biča.
Odnosno, dok toliko ne nauče na pucketanje tog biča, da ga čuju po inerciji čak i kad prestane da vitla.
Žene vaspitavaju ljudska bića. Koja im pripadaju.
Ispravka.
Žene vaspitavaju sva bića koja im pripadaju i sva ostala u svakoj prilici koja im se pruži.
Žene prosto obožavaju potencijal. U stanju su da ga uoče tamo gde ga niko ne vidi. Jer potencijal shvataju kao izazov. A poricanje potencijala kao uvredu.
Žene uvek znaju šta drugi mogu. Samo još nisu pokušali.
A kako da saznaju da li mogu, ako ne pokušaju.
Tojest, kako da one saznaju da su sve vreme bile u pravu, ako ih ne nateraju da pokušaju. Žene veruju u potencijal. Računaju na njega.
One imaju nešto lično i intimno s potencijalom.
One se zaljubljuju u potencijal.
Kad kažu volim te, one misle, volim tvoj potencijal.
Gledajući voljeno biće, žene vide materijal kome uzimaju meru, osećajući stvaralački naboj. Inspiraciju. Kreativni imperativ im šalje trnce niz kičmu i prste, one ne mogu da odole da ne oblikuju i intervenišu. Predlažu, savetuju. Stalno se raspituju kako ide. Dokle su stigli u ovom ili onom planu. Bolje od njega znaju šta je sve planirao. A ko mu je kriv kad je trtljao i hvalisao se, želeći da bude shvaćen ozbiljno. Sad jeste. I našao se u situaciji da dokazuje svoju ozbiljnost. Ili da se bledo pravda. One će klimati glavama, sa mnogo razumevanja, a onda će mu dati još nekoliko predloga. A na kraju će reći super, dogovorili smo se. Zovem večeras drugaricu čiji je tast brat tog direktora i javljam ti kad da se pojaviš tamo. Budi spreman.
I vi nikada nećete znati kako se to tačno dogodilo. Nećete stići ni da razmišljate od posla i jurcanja. Od šefa prodaje postaćete menadžer za resurse, a kod kuće će vas čekati žena puna razumevanja za vaše zalaganje na poslu, koja zna kako da vas opusti i odmori i iz vas izvuče još malo onoga što joj svakako pripada kao ženi. Ako hoće.
A vi nikada nećete čuti kako se razni ljudi slažu u oceni da imate sposobnu ženu, bez koje nikada ne biste dospeli tu gde ste.
Samo što vi to dobro znate, ne mora niko da vam kaže.
Osim što povremeno vi morate to da kažete njoj.
Zato što je istina, zato što to osećate i zato što ona to očekuje.
Jer to je ono što žena stvarno voli.
Priznanje da je ona najzaslužnija i da vi ne možete bez nje.
Izvor fotografija: pinterest.com
