Različite tehnike koje su koristili umetnici pojačava intenzitet njene poruke. Ovo je nova perspektiva stvaralaštva koja nas uvodi u umetnički svet na jedan nesvakidašnji način. Originalna tematika, do sad neistražene sobe ljudskog interesovanja kroz crtež i grafiku, prikazuju nam spregu između čoveka i prostora za koji je tako nesvesno vezan. Zar nije tvoj omiljeni kafić mesto na kom ćeš drugaricama ispričati o tom novom dečku kog si nedavno upoznala? Koliko puta si delila prijateljske i emotivne poglede preko šoljice za kafu, ili oslobodila svoju energiju uz muziku u nekom gradskom klubu? Nismo ni svesne snage ovih društvenih prostora koji su svačiji, a opet tako naši.
Zar nije izazovno razmišljati o tome kako doživljavamo društveni prostor? Da li postoje razlike i sličnosti koje variraju od grada do grada, od države do države? Ulje na platnu koje oslikava pune stolove berlinskih kafića prenosi nam delić duha koji je negovan u prošlosti. Koliko toga se promenilo do danas, i da li se uopšte promenilo? Pored napretka u uređenju enterijera koji je ideje dizajnera podigao na viši nivo kako bi zadovoljio potrebe za lepim novih generacija, pokrenuto je pitanje da li smo i socijalnu inteligenciju podigli na viši nivo? Ključna ideja izložbe nije da nas vrati u prošlost, već da nas ohrabri da razmišljamo o važnosti interakcije sa drugim ljudima u sadašnjem trenutku. Pink latte ne može biti toliko sladak kada ga piješ sama, ma koliko šećera i photo filtera stavila na njega, kao kada ga začiniš smehom i zadovoljstvom vrcavog kontakta očima. Preko ulja na platnu, sve do kolaža, stižu nam ogoljene emocije i priče o svakoj od nas. Priče koje su tek načete, nikada završene, taman toliko da možemo iznova da maštamo o njima. Hajde da maštamo zajedno, uz kafu naravno. Za mene jedan cappuccino, hvala.
Naslovna fotografija: www.instagram.com/barbicancentre
Tatjana Kiždobranski
