Kada se „trgnemo“ usred procesa, shvatamo da se dešava ono što je neophodno, da moramo da uložimo i napor i strpljenje i vreme. Da moramo da se pozabavimo svakim delom sebe, da se povežemo sa dubokim (neželjenim i neprijatnim) osećanjima i da moramo boraviti u sadašnjem trenutku da bismo postigli stabilnost i funkcionalnost.
Ponekad se osećamo kao da stojimo na ivici provalije i znamo da moramo da skočimo, bez obzira koliko to bilo zastrašujuće. Kada skočimo, uprkos strahu, nošeni uverenjem da će se dogoditi ono što treba da se dogodi i da će biti dobro za nas, započeli smo isceljenje.
View this post on Instagram
Moramo da se lečimo, zbog sebe i zbog svih koji nas vole i koje volimo, jer smo svi povezani i ne možemo naprosto dozvoliti sebi da se urušimo i propadnemo i očekivati da to neće uticati ni na koga, osim na nas. Moramo da se lečimo, da bismo pronašli svoj mir i da bismo mogli da ga dozovemo i boravimo u njemu uvek kad nam je potrebno (a naročito kad je teško i strašno i kad moramo da se lečimo). Moramo da se lečimo, da bismo prihvatali život onakav kakav jeste, umesto da bolujemo zbog toga što nije onakav kakav mi zamišljamo da treba da bude.
Zato budite strpljivi, budite nežni i ljubazni. Imate priliku da rastete i razvijate se, da proširite svoj um, da volite više i kvalitetnije, da otpustite ono što vas sputava i sabotira. I svaki put kad se još malo izlečite, postajete sve više ono što jeste i nalazite sve više ono što tražite. A proces se nastavlja i nikad nije gotovo. Ide u krugovima. Prihvatanje toga, deo je isceljenja.
Naslovna fotografija: instagram.com/starsouls_
Brankica Milošević
