Neke stvari – uglavnom sve one najvažnije – ne možete izgurati na mišiće, na ambiciju, volju, disciplinu. Morate biti spremni. Ponekad (ili skoro uvek, kada su u pitanju najvažnije stvari), spremnost dolazi tek kad „duboko zabrazdite“, kad dosegnete dno i ostanete na njemu, kad imate osećaj da i vaše dno ima dno i da samo tonete, kao u živo blato. I nikako ne izgleda kao da se možete iščupati, jer to živo blato, to dno dna je vaš život, iz dana u dan. Sve teže vam je da se pokrećete, ali činite to po inerciji. Nalazite utehu u hrani, spavanju, kupovini, društvenim mrežama (svako ima svoje poroke).
Govorite sebi da preterujete, da nije sve tako strašno, ali osećate se loše i to traje. Ne možete da vidite šta stvarno nije u redu i šta treba da popravite (čini vam se, sve), ali zapravo se radi o tome da je sve kako treba. Tu ste gde treba da budete. Na dnu, sami sa sobom. Nemate kud, nego da sa sobom suočite po svim pitanjima. Dosta je priča u glavi, tripova, projektovanja, laganja sebe. Osetite sva svoja (uznemirujuća) osećanja. Ona su tu, sve vreme i traže da ih uvažite, da im se posvetite.
View this post on Instagram
Ako ne izvršite obradu svojih emotivnih iskustava, ona ostaju u vama kao teška hrana, koju ne možete ni da svarite, ni da metabolišete, opterećuju vas i traže način da se oslobode.
Kada ste spremni za isceljenje, za oslobađanje, suočavanja se odvijaju spontano. Odmotavate filmove ranijih doživljaja, uviđate momente prekretnice, shvatate razloge zbog kojih ste nešto učinili (ili niste), pravite rekapitulaciju svog emotivnog života i postepeno otkrivate koji su to vaši najranjiviji delovi, oko kojih ste podigli odbrambene zidove, iza kojih rane još nisu zarasle.
Kad ste spremni za isceljenje, ponovo ćete osetiti tu bol, tugu, anksioznost, bes, ali moći ćete da ih posmatrate i vidite kroz njih. To su vaši putokazi za buđenje. Možda ćete mnogo plakati. Možda zbog nekog u koga ste bili strašno zaljubljeni sa 15 godina i verovali ste da ste tu osobu ne samo preboleli, nego i zaboravili. Iznenadiće vas otkrivanje ranjenih mesta, tamo gde ste mislili da su se čak i ožiljci izgladili, da je vreme izlečilo te rane. Moraćete da proživljavate razne mlađe verzije sebe i da se sećate raznih neprijatnih epizoda i perioda – iz perspektive odrasle osobe, koja ima dovoljno iskustva i mudrosti da stvari shvati i prihvati. Da se oslobodi stega koje su je okovale za neka mesta u sebi, sa kojih nije mogla da ode, dok ih nije ponovo oživela i bolje razumela sebe. Moraćete da utešite dete (i tinejdžera) u sebi i moraćete to da radite stalno, sve dok ne osetite da postaje lakše, da se oslobađate. Iako ne možete da promenite ono što se dogodilo, možete da promenite narativ koji ste o tome usvojili.
