Zašto grebemo na zatvorena vrata
Sledeće suočavanje je sa odgovorom na pitanje zašto nam nije važno da li su nam osećanja adekvatno uzvraćena? A jedini tačan odgovor je koliko prost i očigledan (svima osim nama) toliko i bolan (samo nama) – zato što ne smatramo da zaslužujemo ljubav. Zato što smo emotivni pas lutalica koji traži gazdu i uopšte ne mari ako ga gazda vezuje i izgladnjuje – pas ima kome da pripada. Pa, ako se izlečimo od osećanja niže vrednosti, nesigurnosti i ostalih otrova integriteta, postaćemo emotivna mačka, koja pripada samoj sebi. I grebe na vrata samo da bi naoštrila kandže.
Šta gubimo ako izgubimo ljubav koje nema
Gubimo uporište koje smo pronašle u laži. Lažna ljubav, lažna sigurnost, lažna pripadnost, lažna veza – sve je u našoj glavi. Možda mi uteramo tu vezu u brak, napravimo porodicu i nastavimo celog života da ni od čega pravimo ono što nam treba, ali nećemo moći veoma dugo da uspešno lažemo sebe. Što duže opstajemo u vezi koja počiva isključivo na našim mišićima, to smo veće nesrećnice. Obuzete neprekidnim poslom održavanja svega što smo stvorile na sopstvenim leđima, na kraju ćemo postati žrtve nasilja, otirač za noge, osobe bez samopoštovanja, bez mišljenja i bez stava. I na kraju krajeva i bez tih osećanja zbog kojih smo se i upustile u borbu da osvojimo njegovu ljubav. Živećemo uz nekog ko nas stalno izdaje i stalno nam okreće leđa, možda u osveti što je dopustio sebi da bude uvučen u vezu koja ga nije zanimala, uz osobu čiju nasrtljivost prosto nije mogao da savlada. Kako izgleda živeti pored nekog ko nas nikada nije ni voleo?
Jedina borba koju treba da povedemo, jeste borba protiv svih ograničavajućih i sputavajućih psiholoških i emotivnih faktora, unutrašnjih i spoljašnjih. Borba da naučimo da razumemo, prihvatamo i volimo sebe same.
Izvor fotografija: pinterest.com
