Super je kad mogu da obučem ćerkine farmerice (koje su joj tesne), ali u mom slučaju to znači da je dete krupno i treba da smakne neki kilogram, a da sam ja skinula onih nekoliko koje posle uvek vratim, pa ih opet skidam, a te farmerice koristim umesto vage. Na fotkama od pre 20 godina imam 20 kilograma manje, ali tačno se sećam kako sam tada mislila da mi je dupe preveliko i butine prejake, a stomak izražen. I takođe znam da bih sada sa tom težinom ličila na suvu šljivu. Jer godine su prošle i mladost više nije teren na kom mogu da se sa nekim nadmećem ili upoređujem, a pogotovu ne sa svojom ćerkom. Ne nameravam da se zbabim, ali više me ne zanimaju komplimenti o mladolikosti. Zanima me samo kako se osećam u svojoj koži. A ja se dobro osećam i kad se ta koža ponekad zategne do pucanja. Uopšte mi ne smeta višak. Samo što mi je, kad se proširim, sužen izbor garderobe. I onda obično kupim neke farmerice koje prvo počnu da mi se cepaju između butina, a malo posle da mi spadaju. Takva mi je periodika.
Poznajem međutim, neke žene koje su smršale i postale mršave. Tanje su nego pre 20 godina. I neke koje su se ugojile i ostale debele. Ove mršave su valjda lepe. Garderoba im divno stoji. Čizme im igraju oko listova, haljine im vise onako manekenski, a karlične kosti izgledaju baš elegantno. Kolena su im krupnija od butina i listova, jer kost ne može da smrša. A one su mršave do kosti. U suštini, dobar kostur može da ponese i manjak i višak kilograma lagano i elegantno. Jedino što koža treba to da otprati.
A ako ne može, ili kad više ne može, tu je plastična hirurgija. Da namestimo sise koje smo izgubile zajedno sa kilogramima. Da zategnemo bore, podmladimo se, izgledamo svetski i da nam svi kažu kako su za naše ćerke mislili da su nam sestre.
Vitkost mladosti i zdravlja je jedna lepa i prirodna pojava. Krupnoća srednjih godina, takođe.
Ali kad imamo četiri banke i izgledamo kao dečaci od 12 godina, nešto nije u redu sa našim sistemom vrednosti. Možda je to inat. Kao, sve oko mene su tetke i ja ću da im pokažem kako ih prezirem i kako su prevaziđene i dosadne i obične i tetkaste, tako što ću da budem devojčica koja izgleda kao dečko. Moja mršava prijateljica kaže “ne znam lepši način da nestanem” i sigurna sam da misli tačno to što je rekla. Možda se mi koji se gojimo u nekim trenucima plašimo da ćemo nestati, pa se postaramo da zauzmemo više prostora i jače pritisnemo zemlju.
Ono što se sigurno tiče lepote, jeste da ne volim da vidim one krofnice ispod struka, koje prve pokazuju da sam počela da zloupotrebljavam silu gravitacije, kao što ne volim da vidim ni kolena moje prijateljice. Takva kolena sam viđala na onim strašnim logoraškim slikama.
Ne znam zašto su kosti lepše od sala. Možda zato što modu diktiraju gejevi, a njima se sviđaju koštunjavi dečaci. Sigurna sam da je prihvatljivo i jedno i drugo i da zavisi od toga kako ih nosimo. Neki kosturi su elegantni, neka sala su veličanstvena.
Ali nijedan slavni peder ne bi mogao da manipuliše kolektivnom ženskom svešću o lepoti, da mi žene nismo načisto lude. Ubeđene da ćemo zadržati mladost, barem jedno šezdeset godina.
Izvor fotografija: pinterest.com
