Ništa ti tu ne možeš
Pa, postoje situacije u kojima ne možeš ništa. I to su obično one u kojima si već učinio sve što je bilo do tebe i sad čekaš ishod. Ali postoje i one situacije u koje uopšte i ne ulaziš, jer vidiš da ne možeš ništa da učiniš. Svi vide. I svi se slažu da se tu ništa ne može. Jedino što nisu u pravu. Ima jedna stvar koju možeš i kad ne možeš ništa, a to je da možeš tu situaciju da poveriš kosmosu. Ti si svoje odradio, sada bog preuzima. Ili već kako nazivaš ono nešto više, što nadilazi naše ograničene ljudske uvide i delokruge. Ponekad, kad otpustiš pritisak i osećanje krivice koji redovno prate ništa ja tu ne mogu situaciju, otvori se neka mogućnost i ispadne da ipak nešto možeš. Ponekad je dovoljno da prihvatiš da stvarno ne možeš ništa, ne kao opravdanje, nego kao poverenje u to da si sve već učinio.
Ma šta te briga
Možda nekad imaš prava da budeš nesavestan, da slažeš, izvučeš se, napraviš se lud i držiš se sopstvenog tumačenja, za koje znaš da je iskrivljeno. A onda te savest tera da se nekome poveriš, da bi vam taj neko rekao, ma šta te briga. Ako si svestan da ne radiš kako treba i ako te je briga, to je dovoljno da preuzmeš odgovornost za svoje postupke i da ti ne treba površno rasterećenje savesti u prepoznavanju nekoga ko radi isto kao ti i šta ga briga.
Izvor fotografija: john.do, filmguide.sundance.org
