Veze ti propadaju – tvoj ljubavni život je niz neuspeha i zbog toga se osećaš grozno. Uvek si dala sve od sebe, uvek si istrajavala, posvećivala se – možda previše, prebrzo, preintenzivno. Verovatno je to tvoja greška, zbog koje prebacuješ sebi kako si glupa i naivna. Ali to je isto kao da prebacuješ sebi zbog toga što si to što jesi, što nisi neko drugi, ko može da postupa drugačije. Ipak, niz istih postupaka, u nadi da će oni dovesti do različitih ishoda, definicija je ludila. Snagom svog ludila uvek prizoveš intenzitet, buru osećanja, dramu strasti i na kraju – budeš odbačena. Čak i kad ti prekineš odnos, to je zato što već neko vreme istrajavaš u odnosu u kome si neshvaćena, nevrednovana i nevoljena (odbačena) i što moraš da preuzmeš i tu konačnu odgovornost, za prekid veze. Ucrtavaš to u grafikon svojih padova i poraza i nastavljaš dalje slomljenog srca.
Polako usvajaš još jednu definiciju ludila – da ne vrediš ništa, da ne zaslužuješ ljubav i da nemaš šta da očekuješ od života. Sva ljubav koju si ikada doživela samo je tvoja i tako će verovatno i nadalje biti, ako u tebi još ima snage da se daješ i trošiš. Počinješ da ne voliš i odbacuješ sebe, baš kao svi oni koji su ti to već uradili.
Gubljenje samopouzdanja i samopoštovanja može da postane dijagnoza, ako se ne pozabaviš osnaživanjem svojih vrednosti i kapaciteta.
Pozabavi se analizom svojih propalih odnosa i sagledaj obrazac. Kakve tipove privlačiš i čime ih privlačiš. Zašto su to oni koji te povređuju i odbacuju? Da li je to tvoj pogrešan doživljaj ljubavi? Odakle on dolazi, kada ti je usađen, čiji si model preuzela odrastanjem? Šta ti pokazuje svemir kroz te neuspehe u ljubavi? Šta bi se promenilo, kada bi odbacila obrascem potvrđeno ubeđenje da ne zaslužuješ ljubav? Da li bi nekoga izdala, kada bi počela da voliš sebe?
