Prethodne tekstove iz serijala “Ispovest jedne šanerke” možete pročitati ovde.
Potpuno neočekivano naš posao je krenuo uzlaznom linijom. Posle nekoliko uspešnih tura, upoznavanja koleginica sa Dorćola i uz pomoć uglednog advokata koji je na sudu odbranio siromašnu studentkinju iz Jugoslavije uhvaćenu u krađi – postale smo privilegovane. Boravak u Trstu bismo produžavale i po nedelju dana, bezbrižno se baškareći u vili pomenutog advokata. Kum Bane je svoj podrum zbog nas preuredio u fensi lokal. Našoj klijenteli bi pre podne služio aperitiv, a oko pet po podne, odeven u svileni teget kimono, organizovao čajanke. Termin mog porođaja se bližio. Zbog specifičnosti posla, deveti mesec trudnoće provela sam u podrumu, moderno opremljenom prodajnom prostoru. Carina nam nikada više nije pregledala robu koju prenosimo. Mogle smo da odahnemo. Na drumu nismo platile. Bližila se ćuprija.
Ako uzmemo u obzir da je kum Bane među ženskom populacijom stekao veliku popularnost pričama o školovanju u Malom Lošinju, nije bilo teško okupiti dobrostojeće gospođe. Problem je bila ljubomora njegove supruge. Njoj smo iskusno, u jednoj od tura, donele paročistač – do tada neviđen proizvod na našim prostorima. A onda su u naš podrum, brzinom svetlosti, pristigle mlade estradne umetnice. Po popularnim cenama kod nas su uvek mogle da nabave firmiranu garderobu. Dešavalo se da od svakog modela imamo samo jedan par ili komad određenog artikla. Estradne umetnice tog vremena, naviknute na određeni dress code, imale su čudan običaj da istovremeno otimaju iz mog krila jedna drugoj tašnu, čizme ili bundu. Čak ni besomučno truckanje autobusom prethodnih meseci nije izazivalo kod mene toliku mučninu, kao njihove interne pošalice, uzrečice i poštapalice pri ulasku u podrum uz izveštačeno pozdravljanje. Bojala sam se da bih od tolikog stresa zbog njihovog podvriskivanja i euforije, mogla da pobacim pred sam porođaj. Jednom prilikom na pitanje moje mame “Šta radiš?”, nesvesno sam upotrebila stereotipnu rečenicu svojih klijentkinja i odgovorila “Evo ništa, češem p**ku”, zbog čega je moja majka i dan danas ubeđena da je tog trenutka počelo da me hvata porođajno ludilo…
Neočekivani novčani priliv zahtevao je nova ulaganja. Kum Bane je originalnim idejama unosio dinamičnost u posao. S obzirom na to da su svađe među estradnim zvezdama postajale sve učestalije, a mi nismo mogle da nakrademo onoliko koliko su one bile u mogućnosti da kupe, probleme smo rešavale u hodu. Uskoro sam dobila pomoć. Direktno iz našeg omiljenog kafića, stigao je naš novi saradnik, beli mag Ćira. Postao je vidovit na odsluženju vojnog roka u Sarajevu. Tokom obuke na Jahorini preko njega je pala stena. Nekoliko dana je proveo u komi, a onda se na ošte iznenađenje lekara probudio. Skroz vidovit. Našim klijentkinjama je pročišćavao auru, izrađivao natalne karte i gledao u tarot. On je najbolje znao kakvi modeli svakoj od njih pristaju. Nekoliko dana pre termina, baš kada smo postali svetski prvaci u fudbalu, sve četiri smo sele i zatvorile finansijsku konstukciju. Odlučile smo da zarađenim novcem zakupimo tezgu na “Buvljaku” (u prvom redu), iznajmimo stan u centru grada u kome bi sa Ćirom otvorile agenciju i nastavile sa uspešnim skidanjem crne magije, a kumu Banetu rasteretile podrum, da kuma više ne mora da drži burad sa turšijom i kupusom kod komšinice. Slutila sam da ću, pored metrinstva, postati i žena od karijere.
Lutka Lutka Bgd – Ne postoji rešenje za koje ona nema problem, po opredeljenju veštica!
