Prethodne tekstove iz serijala “Ispovest jedne šanerke” možete pročitati ovde.
Hodam kroz uzan, loše osvetljen hodnik. Pod bosim stopalima osećam užarenost betona. Zidovi hodnika se polako pomeraju. Dve devojčice igraju školice. U njihovoj blizini stoji gospođa i motri kao stražar. Prođe dečak sa kapom okrenutom naopako, klimajući glavom u ritmu svog walkmana. Dvojica klinaca dobacuju frizbi. Negde neka žena viče sinu da ode po sestru i dovede je kući. Uobičajena dokolica jednog uskog hodnika, ništa posebno, ali mi se činila neobično lažna. One dve devojčice koje su igrale školice uhvate se za ruke, pogledaju levo-desno i pretrče na drugi kraj hodnika. Na trenutak mi se učini da su okružene sivom svetlošću – aureolom koji im osvetljava obraze, čela i nasmejana lica, poput čudne isijavajuće vatre. Malčice uplašena zatvorila sam oči, pa ih ponovo naglo otvorila. Sivi omotač koji mi se priviđao oko devojčica se rasplinuo. Laknulo mi je, ali moram uskoro dobro da se naspavam. Iz hodnika me naglo trže lepljiva toplina i plač deteta. Pogled na sat – 13:10h. Rodila sam sina.
Narednih meseci Nina Tanja i Ivana su preuzele moj deo posla. Leto je pakleno vruće. Osim straha da ću se kad god zatvorim oči ponovo vratiti u onaj hodnik, pojavili su se novi, realniji. Egzistencijalni. Sanjin je srećom bio mirna beba. Čim je počeo da pije mleko iz flašice, vratila sam se poslu. Sedela sam sa Ćirom u agenciji, dizala slušalicu i usiljeno ljubaznim tonom zakazivala seanse Belog Maga. Sanjin bi za to vreme spokojno spavao u drugoj sobi. Uporedo, moje drugarice su nadgledale rad tezge na “Buvljaku”. U Italiju su odlazile Nina i Tanja. Dok su posle šane odmarale u vili advokata, autobusom sa duplim dnom roba bi već stizala do nas. Radeći sa Ćirom, osim dara za prodaju firmirane garderobe, kod sebe sam otkrila do tada nepoznate talente. Slušajući ga kako ubedljivo bogatoj klijenteli proriče budućnost, shvatam da to nije velika mudrost. On nije imao užu specijalnost, kao ostali magovi. Odluku o tome na koji način će gospođama da prorekne sudbinu donosio bi tek kada vidi osobu na seansi. Odlično smo se dopunjavali. Gledao je u dlan, šolju, karte, pasulj, dok sam ja iz Efemerida izvlačila položaje planeta i ucrtavala u natalne karte. Pojedini slučajevi su zahtevali i nekoliko seansi zaredom. Tada bi gospođe dodatno morale da donose vodu iz svoje kuće, beleg, deo garderobe ili fotografije članova porodice koji su pod crnom magijom. Dobro su mu išle i izrade zapisa protiv uroka, talismana i amajlija, koje su prodavane po popularnim cenama. Kada smo stigli do faze da u decembru zakazujemo seanse za početak marta, odlučila sam da ovladam numerologijom. Uveli smo još jednu telefonsku liniju. Uplatom na naš tekući račun klijenteli smo omogućili telefonsko savetovanje, za koje sam bila lično zadužena. Doduše, neretko se dešavalo da prema mojim numerološkim proračunima, slučaj bude veoma hitan. Tu bi naravno bio napravljen presedan. Te ženice su u agenciju primane preko reda. Obično su bile u pitanju ljubavnice javnih ličnosti.
Za to vreme, tezga na buvljoj pijaci poslovala je izvanredno. Bebac je napredovao, telefoni nisu prestajali da zvone, pazari su pristizali u enormnim količinama…
Koliko god smo uspešno poslovali i pogađali tuđu sudbinu, dve bitne stvari su nam promakle te zime. Ćirina mobilizacija i Ninina trudnoća.
Lutka Lutka Bgd – Ne postoji rešenje za koje ona nema problem, po opredeljenju veštica!
