Mnogo puta ste gledajući “Odbeglu mladu” pomislili kako je to smešno da neko ostavlja dečka pred oltarom ili da se ponaša krajnje blesavo u prisustvu neke osobe koja mu se dopada. Možda i niste pomislili – neki od vas su možda doživeli sličnu situaciju, stoga vam “Odbegla mlada” deluje realistično. Zamislite kada imate prilike da imate prijateljicu u vašem okruženju koja svaki put kada joj se ukaže prilika za pravu ljubav, pobegne glavom bez obzira, jer nije spremna za ozbiljne ljubavne poduhvate. Šta tada reći? U mom slučaju imam primer pobegulje iz komšiluka, stoga ću vam navesti par njenih situacija, verovali ili ne, nekome će biti smešno, možda i tužno, ali šta strah može da uradi čoveku – uverite se sami.
Ludača bez košulje
Godinama se ložila na jednog dečka iz osnovne škole, njen princ iz bajke. Ta njena zaljubljenost se nastavljala upisom na faks i dalje. Njena priča jeste komična, sa jedne strane, što je sve radila da bi ga pridobila, pratila ga, slala poruke, proganjala… na kraju osvojila, ali kada je shvatila šta je dobila – ostvarenje svog sna, nadomak toga, e, tu dolazi početak naše priče, lujke bez bele košulje. Bio joj je neodoljiv u svakom smislu: osmeh je imao koji osvaja, oči koje su osvajale i oduzimale dah, zgodan, pametan, duhovit, frajer u društvu… ko bi mu odoleo? Njihova priča je započela tako što mu je ona u početku bila dobra drugarica, koja bi za njega otišla na mesec samo da joj je on to tražio. Mnogo puta je bio surov prema njoj u društvu, jer ni on sam nije znao kako da joj iskaže da mu je zaista stalo.
Nikada nije mogla da dešifruje njegove poruke – da li je voli, ne voli, ili mu je još jedna u nizu koja uzdiše za njim i željna njegove pažnje. Njenim mukama nije bilo kraja, nije se usuđivala nikada otvoreno da ga pita šta su oni zapravo, jer se plašila da će pobeći i da će ga izgubiti. Vreme je prolazilo, upisala se srednja škola i dalje je njeno srce tuklo za njim, upisala faks i tada je skupila petlju da ga stavi pred svršen čin.
Svršen čin
Jedne sasvim obične večeri ga je pozvala u polupripitom stanju da se vide nasamo; došao je ne sluteći šta će mu spremiti. Poljubila ga je odmah, nasmejao se jer ga je prethodno pitala da li sme to da uradi, nije ni sačekala odgovor, već je bilo kao u snu. Kada su se poljubili shvatila je šta se zapravo desilo, zatražila mu je da je odveze kući, nisu progovarali, na rastanku samo joj je rekao: “Čućemo se.” Kada je ustala nije verovala šta joj se dogodilo, ali ubrzo, njegovim pozivom koji je dočekala sutradan, shvatila je da nije sanjala. Nije mu odgovarala na pozive, i na poruke mu je odgovorila samo da se neće videti, da ne može i tako se sve privelo kraju. Pitala sam je zašto je to uradila, koliko je samo dugo jurila za njim, trudila se da ga osvoji i kada je napokon došla do ostvarenja svog sna, odustala.
Odgovorila je samo: “Predugo sam čekala na ostvarenje svoje želje, a kada sam je ostvarila, shvatila sam da to i nije predstava u koju sam verovala svih ovih godina, osećala sam se iznevereno jer nije to to. Strah me je bilo da se upustim u bilo šta dalje sa njim, jer bih ga zavolela, a to je za mene bilo nezamislivo – da dobijem sve u jednom momentu… Morala sam da pobegnem da budem slobodna.” Nisam sigurna bila na koju slobodu je mislila, ali zasigurno jeste da se i suviše plašila sreće koju je mogla da dostigne i pustila je. Ovakve prilike se pružaju jednom u životu; ukoliko mislite da možete više – varate se, sloboda i jeste u ljubavi.
Alex Anđelković – Zaljubljenik u umetnost, kad god ima priliku želi da podeli svoje impresije sa drugima, da zaintrigira druge da je makar malo zavole. Umetnost – “Čaroban svet” – njena definicija.
