Nešto u vama drži vašu kičmu i pokreće zglobove, a to nisu kosti, mišići i tetive. To su vaši stavovi, vaša radost, strahovi, brige, borbenost i otvorenost, kolebljivost, osećanje neadekvatnosti… Vaš korak predstavlja vašu spremnost i opremljenost za koračanje životnim (kozjim) stazama, a vaša kičma nosi vašu odvažnost.
Ne kaže se bezveze za nekog ko ima nepokolebljiv stav, rešenost i hrabrost da deluje i ne pravi ustupke, da ima kičmu.
Međutim, uspravna kičma, koja se ne savija pred preprekama i ne klanja pred nasilnicima, može da se ukoči i naprsne od silne čvrstine, ukoliko ne vežba da ostane gipka i elastična. Bukvalno i metaforički.
Nošenje tereta ogleda se u držanju leđa, a trajna opterećenost stvara energetske blokade, okoštavanja i bolove.
Čovek koji nosi teret odgovornosti koji se sa godinama ne smanjuje, nego povećava, biće plećat, ali povijenog vrata i hodaće blago pognut napred. Ako nacrtate ovaj stav, moći ćete vrlo lako crtežu da dodate tovar drva koji staje u prostor između ramena i glave, a ako pitate čoveka koji ima ovakvo držanje da li mu se vrat bolno koči, pitaće se kako vi to možete da znate.
Neki ljudi skakuću na prstima, ili jurišaju ogromnim čapljastim koracima – oni su spremni na rizik i ma koliko delovali površno i lakomisleno, oni su akcijaši, kojima zaista ništa nije teško, sve je izazovno i začas se odluče da se nekuda upute. A sposobni su i da istraju na tom putu, jer ako su zalutali, vrlo brzo će se svojim energičnim skakutanjem ili koracima od sedam milja vratiti na početak i orijentisati. Prijatno je posmatrati ih kako se kreću, jer se njihovo držanje tako upadljivo razlikuje od držanja neupečatljivih, neodlučnih i bezvoljnih ljudi.
Dobro držanje ostavlja upečatljiviji utisak od upadljivog oblačenja, pre svega zato što govori o karakteru
One koji se bave nekom borilačkom veštinom, kao i one koji vežbaju jogu ili upražnjavaju neku drugu telesno-duhovnu disciplinu prepoznaćete po elastičnom koraku iz kukova, deluju kao da su spremni da u svakom trenutku zauzmu neki opasan stav i upotrebe ruke, ili da skoče i premetnu se preko glave. Istrenirani dobro znaju gde im je središte i težište, bilo da ga nose u srcu ili u solarnom pleksusu ili nisko u donjem stomaku. Njihovo telo kreće se u skladu sa njihovim bićem, pokreti su im ekonomični, lagani i neupadljivi. Primetićete ih tek kad obratite pažnju, jer njihovo kretanje ničim ne bode oči.
Možda niste svesni toga kako se krećete i kakvo držanje imate, ali sigurno znate da li vas leđa bole i na kojim mestima najviše, koliko vam krckaju zglobovi dok se ne razrade, da li ste spretni ili trapavi i koliko vam je teško ili lako da potrčite. Najbolje ćete uočiti svoj stav (i verovatno ćete se iznenaditi) ako vas neko snimi kako hodate, sedate, ustajete, podižete teret, nameštate garderobu, okrećete se, skačete. Videti sebe u pokretu šokantno je i prosvetljujuće isto kao čuti snimak svog glasa – svako se zapanji i najčešće pita da li ja vama stvarno ovako zvučim.
Koliko držanje tela dolazi iznutra, toliko svesno korigovanje telesnog stava utiče na napredak unutrašnjih korekcija. Ako naučite da zauzmete otvoran i opušten stav, nešto u vama će se otkraviti i osmeliti. Zato, glavu gore, ramena unazad, ali ne kruto, leđa pravo! Dišite opušteno i budite svesni udisaja i izdisaja i krenite, kao da plešete. I što je još važnije, kao da uživate u tom plesu, ne brinući o tome da li znate sve korake.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
