Strašno je to kako se osećate – mračne misli vas opsedaju i ne možete da ih proterate ni disanjem, ni mantranjem, ni meditacijom, ni pokušajem da kažete sebi da znate da to niste vi, nego vaša anksioznost, da to nije svelost istine, nego magla zabluda, koja se u nekom trenutku mora razići i sunce se opet mora ukazati.
Anskioznost vam govori da ne vredite, da ne zaslužujete to za čime posežete, da je vaša snaga lažna, da je vaše isceljenje privremeno. Da nikada nećete naći to što tražite, da ste davno propustili sve svoje prave prilike. Zaboravili ste kako da ne verujete u to. Anksioznost je vrlo ubedljiva.
Pretvara vas u drhtavo klupko nerava, koje vapi za utehom i podrškom. Okrećete se bilo kome, ko vam uputi osmeh i pruži ruku, grabite sve što vam se ponudi, bez filtera, bez opažanja crvenih zastavica, bez jasnoće i uvida.
Ponekad vam uspeva da se dobro osećate u društvu prijatelja, da se šalite i smejete, da poverujete da čelični stisak anksioznosti popustio. Dobro se osećate kad ste sami, dobro vam je kad sa nekim flertujete i približavate se nekoj povezanosti. Dok vas opet ne obavije magla anksioznosti i navede vas da se zgrčite u sebi i razmišljate o tome kako je sve besmisleno, neizvodljivo, prestrašno. Pojavi se i pregazi svaku vašu pozitivnu misao i emociju.
Natera vas da poverujete da uopšte niste jaki, da to nikad niste ni bili. Da ste uvek bili slabi.
Boravite tu, na mestu slabosti i znate da to niste vi, nego vaša teskoba, ali ne možete ničim da joj se suprotstavite. Zato je vaša borba predaja. Ležite sklupčani, tresete se od straha, osećate mučninu i ne znate ništa, ne pokušavate ništa. Čekate da se nešto u vama podigne i povede vas da napravite onaj prvi korak. I sledeći. Računate na svoju snagu, iako to ne znate. Ali vaše srce zna. Setićete se toga, ponovo.
Naslovna fotografija: instagram.com/endlesslyloveclub
Brankica Milošević
