Ona je neko koga volimo uprkos svemu, bez koga se osećamo kao da nam je amputiran deo tela, odstranjeno pola srca i umrtvljeno pola duše.
Ali ona dolazi samo zbog iskustva oživljavanja. Nije neko na koga ćemo se priključiti i nastaviti da ga koristimo kao defibrilator.
Kad preživimo susret sa srodnom dušom i ponovo uspostavimo samostalni srčani ritam, kad prestanemo da osećamo gubitak kao da nam je neko umro, kad prođe dovoljno vremena između svetlosnog uzleta i mračnog prizemljenja, onda možemo da budemo zahvalni. Neki ljudi prožive čitav život, a da nikad ne dožive ovaj susret. Možda i oni imaju razloga za zahvalnost, jer da su ga doživeli, možda ga ne bi preživeli.
Možda se više nikada nećemo osećati tako, u ovom životu. Ali koncept srodne duše daleko nadilazi ovaj život. Što nije uteha. Samo je mračna tajna večnosti, večito zaslepljena svetlošću sadašnjeg trenutka.
