U mladosti mislimo da nam ljubav pripada i da uvek možemo bolje, da ćemo naći ono što zaslužujemo i da zaslužujemo najbolje. U pravu smo. Ali vremenom se sve češće pitamo, kada? Sumnjamo. Možda nismo zaslužile pravu ljubav? Možda smo je propustile i odbacile u aroganciji mladosti? Možda je kasno da se nadamo najboljem za sebe? Možda treba da prihvatimo ono što se realno nudi? Možda se ništa i ne nudi, nego treba svojski da se potrudimo da pronađemo nešto? Ljubav? Ne, nego nešto.
Nemojte dozvoliti da se vaša potraga za ljubavlju pretvori u prihvatanje nečega. Ali nemojte gajiti iluzije, jer će se onda sve što pronađete pretvoriti u ništa. Realnost je jedino dovoljno dobra za svako svesno biće, a ljubav spada u domen svesti. Nemojte verovati da ste bespomoćni pred osećanjima i da su ona merilo ljubavi. Merilo ljubavi je svest, istina, prihvatanje i namera. Neke istine je neophodno usvojiti, da bi ljubav za vas postala realnost.
