Kada je veza potrošena
Istina je da nema potrebe da ostaneš ni pet minuta duže u mrtvoj i potrošenoj vezi, zato što odbijaš da vidiš da tu nema više ničeg za tebe. Pokušaji reanimacije obično nikad ne uspevaju. Oni ne vraćaju život vezi, samo obnavljaju snagu da se još malo izdrži, da se produži agonija, umesto da se ode na vreme, dok stvari još nisu postale sasvim nepodnošljive.
Stvari su takve kakve jesu
Ako gledaš stvari realno, već na početku neke veze možeš da predvidiš šta je ono što će postati problem. Intenzitet emocija, draž novine, romantika – sve to samo privremeno popunjava pukotine, koje će se kasnije otvoriti, kad prvi nalet oduševljenja prođe. To je možda razlika u kulturi, u vrednostima i stavovima, u godinama, u nedostatku zajedničkih ciljeva. Fascinacija prolazi brzo i kad znaš istinu o tome, onda uživaš u onome što ti je dato dok traje, ali ne očekuješ da se čarolija pretvori u realnost i svakodnevicu – u kom slučaju više nije čarolija, nego te suočava sa realnim zahtevima jedne veze u svakodnevnim uslovima života.