Bitno ime u periodu razvoja fotografije je svakako i Sergej Levicki, koji je unapredio proces fokusiranja, i veoma ga olakšao. Za vreme svog boravka u Parizu 1847.godine predstavio je promenljive pozadine na fotografijama. Prvi se bavio doterivanjem negativa, kako bi ublažio neke nedostatke. Tako da njega možemo nazvati ocem obrade (dorade) fotografija. Pošlo mu je za rukom da na jednoj fotografiji ista osoba, bude u različitim pozama, drugačije obučena, recimo ista osoba svira gitaru i sluša samu sebe! Zamislite reakciju ljudi na tako nešto pre 160 godina! Izuzetno važno poglavlje u istoriji fotografije je otkriće Džordža Istmana, dvadesetak godina kasnije, a to je suvi gel na papiru, kasnije nazvan film. Tanjiri i ploče su postali prošlost. Fotografi više nisu morali sa sobom da vuku teške torbe pune hemikalija i opasnih supstanci. Prva fotografija u boji pojavila se 1861.god. a njen pronalazač je škotski fizičar Maksvel. 1888. godine Istman je na tržiste lansirao kameru pod nazivom Kodak uz slogan “vi pritisnete taster, a mi radimo ostalo”. Ovo je značilo da svako može da se bavi fotografijom. Fotografija je postala dostupna svima 1901. godine kada je svetlost ugledao Kodak Brauni (engl.Kodak Brownie). XX vek je je vek uspona fotografije, totalne ekspanzije, i masovne upotrebe, tako je 1925. godine Leika napravila prvu 35mm traku.
Sve ovo je bilo uvod za fotografiju koju danas znamo. Od mene jedno veliko hvala svim ovim umovima. Moderna digitalna fotgrafija se javlja već sedamdesetih godina XX veka, otkrićem prvih CCD mikro procesora a 1986. godine Kodakov tim je napravio megapiksel senzor, odnosno senzor od milion piksela.
Danas je fotografija medij dostupan skoro svakome, mobilni telefoni imaju kamere u sebi, aparati su kompaktni i staju u džep. Ponuda aparata je neverovatna, za sve i svakog prema potrebama, uz onu narodnu „koliko para toliko muzike”.
Nekada su naši preci išli kod fotografa na slikanje, lepo sređeni i doterani, željni da dobiju “trenutak”, da dobiju uspomenu. Dok danas, mi njihovi unuci, ili praunuci imamo sve to u džepu, spremno za klik bilo kada, bilo gde.
Izvor fotografija: unsplash.com
Nemanja Radenković je strastveni ljubitelj fotografije, sanjar u večitoj potrazi za vetrenjačama i ljubitelj skitanja koji vidi ono što niko ne vidi.
