Prethodne tekstove u okviru ovog serijala možete da vidite ovde.
Koh-i-noor, “Planina svetlosti”, čuveni je dijamant čija je istorija ispunjena misterijom, ratovima i krvlju. Originalno je imao 186 karata i bio težak 37.21 grama. Legenda kaže da je nastao pre 5,000 godina, u vreme kada su bogovi hodali među ljudima. Drevni spisi na sanskritu beleže da je čarobni dragulj Syamantaka bio dar boga Sunca. Zemlja čiji vladar je posedovao dragulj bila je pošteđena od prirodnih katastrofa i nepogoda. Lepota dragulja i njegove moći izazvali su zavist i borbu među mitskim herojima drevnih indijskih epova. Posle smrti heroja i razaranja drevnih gradova mitski dragulj je nestao iz pamćenja.
Moderna istorija dijamanta započela je, takođe, u magli legendi, negde oko 1200. godine. Pronađen je u rudnicima u oblasti Guntur, u današnjoj indijskoj državi Andra Pradeš. Sve do 1730. godine i otkrića rudnika dijamanta u Brazilu ovo je bila jedina oblast na svetu gde su postojali rudnici dijamanta. Po iskopavanju, dijamant je postao vlasništvo kraljeva iz dinastije Kakatija u gradu Varangal. Oni su naredili da se ugradi u oko boginje u njihovom hramu. Njegova lepota i veličina navela je mnoge da pomisle da je u pitanju sigurno ponovo pronađeni Syamantaka.
Kohinor danas ima 106 karata i teži nešto više od 21 grama. Pre sečenja imao je 186 karata i bio težak 37.21 grama
Sudbina dijamanta pratila je promenljivu sudbinu brojnih indijskih dinastija i kraljeva. Početkom 16. veka Indijom je zavladala persijska dinastija Mogula, donoseći bogatu persijsku kulturu i islamsku civilizaciju. Mogulski carevi došli su u posed dijamanta o kome su već kružile zlokobne priče. Prvi mogulski car, Babur, zapisao je da je vrednost dijamanta bila tolika da je mogao da nahrani čitav svet za dva i po dana. Carevi su bili ponosni na njegovu raskoš i lepotu, ali su ga retko iznosili iz riznice plašeći se prokletstva. Jedan od retkih koji je to učinio bio je Šah Džahan (شاه جهان; Shah Jahan), graditelj Tadž Mahala. Prokletstvo dragulja stiglo je nesrećnog vladara. Njegov sin Aurangzeb (औरंगज़ेब) ga je zbacio sa vlasti i zatvorio u ćeliju sa samo jednim prozorom. Nedaleko od prozora je postavio veliki dragulj pa je tužni Šahah samo u njegovom odblesku mogao da vidi veličanstveni Tadž Mahal, spomenik voljenoj Mumtaz Mahal (ممتاز محل).
Po legendi, Šahah Jahin je Tadž Mahal, grob svoje voljene žene Mumtaz Mahal, iz tamnice mogao da vidi samo u odblesku Kohinora
Godine 1739. dijamant je došao u posed persijskog cara i osvajača, Nader Šaha (نادر شاه افشار; Nader Shah). Kada je ugledao dijamant, Nader Šah je uzviknuo “Koh-i-noor!”, što znači planina svetlosti. Od tada je dragulj postao poznat pod tim imenom.
U narednim decenijama nesreća i smrt su pratili sve kojima bi Kohinor dopao u ruke. Bio je u posedu vladara Persije, Avganistana, Pendžaba, poklanjan kao zalog za povratak kraljevstva. Konačno, 1849. godine, dijamant dolazi u posed Engleske krune pošto ga je prigrabio predstavnik svemoćne Britanske istočnoindijske kompanije koja je polako preuzimala vlast nad čitavom Indijom. Kletva dragulja je nastavila da deluje i tokom plovidbe ka Engleskoj. Na brodu koji je nosio trinaestogodišnjeg naslednika poslednjeg indijskog vladara u čijem vlasništvu je bio dijamant izbila je epidemija kolere. Brod je ipak uspeo da stigne do Engleske i dečak je dijamant predao kraljici. Godine 1852. princ Albert je dijamant odneo u Amsterdam gde je sa dotadašnjih 186 karata kamen izrezan u manji, veličine 106 karata, kako bi se uvećao njegov sjaj. Čuveni dijamant je potom postao deo krunskih dragulja kada se kraljica Viktorija 1877. godine proglasila za caricu Indije.
Kohinor je danas deo krunskih dragulja i nalazi se u kruni kraljice Velike Britanije
Legenda o kletvi koja prati dijamant je opstala, ali ga britanska kraljica nosi bez bojazni. Naime, u drevnom Hindu tekstu iz 1306. godine stoji: “Onaj koji poseduje kamen posedovaće svet, ali i sve njegove nesreće. Samo Bog ili žena mogu ga nositi bez straha.” Dok god se dragulj nalazi u kruni britanskih kraljica njegova kletva će mirovati. Međutim, istorija dragulja je pokazala da je njegova sudbina čudnovata i da se retko zadržavao na jednom mestu. Ko zna šta budućnost nosi…
Petar Ristanović je budan noću, jer je grad pod senkama mnogo lepši nego ogoljen dnevnim svetlom. Kad god zažmuri, vidi svet kakav bi voleo da bude i opsednut je traganjem za čarobnom kombinacijom reči koja će ga stvoriti.
