Prethodne tekstove iz serijala “Istorija šminkanja” možete pronaći ovde.

Pogledajmo kako se koncept lepote i kozmetičkih preparata menjao i napredovao vremenom.

Srednji vek

Lična nega bila je nedolična, uvredljiva i nedovoljno upražnjavana. Žena je ostajala zatvorena u dvorcima. Nakon nekog vremena ljudima se vratio interes za kozmetiku, u velikoj meri zahvaljujući arapskom uticaju. Isticali su velike pletenice u kosi koje su, ponekad, pored same frizure bile i prava umetnička dela.

slika 1sv Istorija šminkanja (3. deo)

U trendu je bila talasasta kosa i pletenice

Renesansa

Predstavljala je ponovno pojavljivanje jedne epohe. Pojavili su se i koristili novi češljevi, ukrasi, kozmetika.

slika 2rr Istorija šminkanja (3. deo)

Ukrasi su bili veoma bitni, a za usne se koristila crvena boja, nanešena u obliku srca

Kozmetika je dobila dosta koristi od alhemije, koja se počela znatno razvijati. Koristile su se ogromne količine parfema da bi se ublažio smrad, pošto se nije održavala higijena. Žena je farbala kosu u plavo što je bio pravi modni krik. Primenjivale su se višestruke recepture za traženje te venecijanske plave boje. Nosili su se češljevi koji su bili izuzetno ukrašeni; čelo se depiliralo do ogromnih mera, obrve su ostavljali dosta tanke, lučno ili kružno oblikovane, a nekad su i nestajale skroz. Na oči su nanosili ajlajner, a rumenilo u crvenoj (granitnoj) boji.

XVII vek

U ovom veku učvrstilo se zlatno doba kozmetike, kreirajući novu modu u oblačenju. Krajem XVII veka muškarci su počeli da koriste perike, skidajući puder sa lica.

XVIII vek

Karakteristike iz XVII veka u velikoj meri su se održale i u XVIII.

Žene su koristile velike umetke koje su dodatno naglašavale velikim češljevima. Pridaje se važnost kovrdžama i pletenicama.

slika 3sv Istorija šminkanja (3. deo)

Muškarci su počeli da koriste perike i više vode računa o izgledu, gotovo isto koliko i žene

Higijena tela je i dalje padala u zaborav, jer su koristili parfeme protiv ružnih mirisa. U modu dolazi ekstravagancija i preterivanje predložena od strane dvora, koja je nekad bivala i groteskna. Postojala je opsesija za šminkom i parfemima, manje za kremama za ulepšavanje. Muškarac se šminkao isto koliko i žena, odajući feminiziran izgled. Žena je nanosila šminku postižući izuzetnu belinu lica, stavljajući prah pirinča ili brašna.

Specifičnosti: naglašavale su se obrve, oči su bile uokvirene crnom bojom, a na kapke se stavljala plava ili zelena boja, za usne se koristila tamno crvena boja u obliku srca. Mladeži su imali svoj značaj. Smatrali su se estetski privlačnim, a ponekad su ih crtali ili pravili od pliša.

XIX vek

Prevlast i bit lepote izuzetno su primetni u Francuskoj. Modu više nije diktirao dvor, već buržoazija.

slika 4mv Istorija šminkanja (3. deo)

Francuski frizer Marselo je izumitelj minivala

Pojavio se novi koncept ženske lepote. Postojala je velika opsesija za izgledom bolesne osobe. Kako bi se dostigla bleda i bela koža, dolazi do preterivanja. Postala je moderna primena sirćeta i limuna kako bi izgledali bolesnije, obrazi se puderisali svetloroze bojom, a usne šminkale jarkocrvenom bojom.

Poslednje decenije ovog veka jedan frizer iz Francuske, zvani Marselo (Marcel), istakao se jer je izumeo novi sistem ondulacije, tj. minivala, što ga je učinilo poznatim u celom svetu. Primena njegog izuma brzo se širila i obeležila dobar deo XIX veka.

Nastaviće se…

Prevod i obrada sa španskog na srpski jezik: Milica Stankić i Dajana Rudež


Milica Stankić je student španskog jezika i hispanskih književnosti. Obožava život, svoju porodicu, ljubav, prijatelje i milion sitnih iznenađenja. Veruje da pravi poljubac i iskren osmeh mogu izlečiti i najtežu bol. Jedina reč koju ne podnosi je “laž”, i teško onom ko je slaže. Kune se u Servantesa i smatra ga genijem svih vremena, duboko veruje njegovim rečima: “La pluma es la lengua de la mente” (“Pero je jezik uma”).

Comments