Naša sagovornica je Ivona Pantelić, pevačica, TV i radio voditeljka – koju ćemo uskoro sa novim singlom slušati na muzičkoj manifestaciji Pesma za Evroviziju. Sa Ivonom smo razgovarali o muzičkoj karijeri u Srbiji, ljubavi prema muzici i “razbijanju” kreativnih blokada, kao i o njenoj glumačkoj strasti i budućim planovima. Šta ona poručuje mladim muzičarima i šta od nje možemo očekivati u narednom periodu, saznajte u nastavku!
Za početak, kako si? Uskoro te čeka nastup sa novim singlom na Pesmi za Evroviziju - da li si uzbuđena?
Hvala na pitanju, upravo tako se osećam, uzbuđeno!
Možeš li nam reći nešto više o pesmi sa kojom ćeš nastupati - kada i gde premijerno možemo da je čujemo i koja se inspiracija nalazi iza njenog nastanka?
Pesmu će objaviti RTS na njihvom zvaničnom YouTube kanalu kao i na svim streaming platformama drugog februara, tako da vrlo brzo!
A inspirisala me je, hmm… pa, noć svakako! Iako je ovo jedina pesma koju sam napisala usred dana! Ironično! (smeh) Prodrmala me je muzika koja u ovoj pesmi vodi glavnu reč i sa zadovoljstvom sam joj prepustila spotlight. Ovom pesmom ćete upoznati onaj deo mene koji dočekuje jutra na festivalima!
Kada je tvoja ljubav prema muzici počela da se razvija? Nagovestila si nam da tvoj početak karijere ima veze sa trenutkom u kom si posmatrala Mariju kako osvaja Evroviziju sa hitom “Molitva” - šta je njen nastup izazvao u tebi?
Tad sam zapravo prvi put zaista čula sebe kako pevam i dopalo mi se to što čujem, iako sam bila veoma mlada – četvrti razred osnovne škole. Jedini dodir sa muzikom pre toga imala sam kroz pisanje jer sam prilično rano počela da pišem i recitujem poeziju. Marijinom pobedom sam shvatila da je sve moguće i sebi sam još tada zadala misiju da nikada neću odustati od sebe i svojih talenata koji su s razlogom moji i osvešćeni, i da ću ih upotrebiti!
Prošle godine već si učestvovala na Pesmi za Evroviziju sa singlom “Znam”. Kakvo je ovo iskustvo bilo za tebe i zašto si poželela opet da se upustiš u ovo takmičenje?
Zaista nezaboravno iskustvo i čast, pogotovo jer sam nastupala sa autorskom pesmom. Prvi susret sa velikom scenom, prelepa poznanstva, druženje. Verujem da je sve do osobe i do toga sa kojom energijom i očekivanjima ulazi u bilo šta u životu, projekat, poslovni ili partnerski odnos, pa i ovo. Prijavila sam se iz radoznalosti, zbog svog sna i, ono najvažnije, ljubavi prema muzici i slobodi koju osećam na sceni. Za mene kao relativno novog izvođača, osetiti veliku scenu i taj adrenalin je nešto što me čini živom i pokreće me. Iz istog razloga sam se prijavila i ovaj put, ali i zato što verujem da imam još bolju pesmu nego prošle godine. Ne bih nikad sebe silila da se prijavljujem što se kaže, pošto-poto.
Koje izazove sa sobom donosi muzička karijera u Srbiji, a šta te motiviše da istraješ?
Ostati dosledan sebi i svom stilu jer se vrlo lako veliki broj izvođača prepusti talasu od kog može da profitira i to im pruža sigurnost što je potpuno razumno. Svi mi na kraju dana želimo da živimo od muzike i, nažalost, ne uspe svako u tome. Mislim da je izazov odupreti se talasu i rizikovati. Talas je samo talas koji prođe i dođe drugi, a ko ne ume da se snađe i ispliva, potone.
Motiviše me činjenica da imam jedan život i san koji niko neće ostvariti za mene sem mene same. Možda zvuči banalno, ali zaista je tako. Lepo je sanjati, ali je još lepše živeti svoj san!
Sama pišeš muziku i tekstove za svoje singlove. Da li u budućnosti imaš plan da pišeš i za druge muzičare i ko bi najviše volela da izvodi tvoju muziku?
Da! Pisanje mi doslovno je lek za dušu. Nemam uvek inspiraciju, ali se svakodnevno teram. Imam već u fioci zadovoljavajući broj pesama koje čekaju pravu osobu! Mislim da nema ništa lepše nego kad neko prepozna sebe u pesmi. To je obostrano, verujte, magičan osećaj.
Čemu se okreneš kada ti ponestane inspiracije i na koji način “probijaš” kreativnu blokadu?
Spavanju! (smeh) Kao što rekoh, teram se! A ukoliko baš ne ide, aktiviram svoj društvni život što više. Život režira, a ja u tezama zapisujem šta se dešava. Kao mini-dnevnik. Takođe, preslušavam i tražim nove izvođače, autentičnost drugih probudi i u meni iskru, mene. Čudno, ali na neki način radi!
Da li želiš da se oprobaš i na inostranoj muzičkoj sceni i koliko se proces pisanja pesama na engleskom razlikuje od onog na srpskom? Na kom jeziku ti je lakše da razmišljaš kada kreiraš novu pesmu?
Interesantno je što ste me baš to pitali jer većinu pesama i pišem na engleskom jeziku jer je mnogo lakši za rimovanje i zvučniji je čak i kada nepovezano nabacujem reči. Tako je, recimo, nastala pesma “Znam”, koja je u originalu na engleskom jeziku u pratnji klavira.
Oduvek mi je bila želja da se oprobam “preko” i probaću kad-tad.
Tvoja velika želja je i da se baviš glumom. Kakvi su ti planovi po tom pitanju?
O, da! Gluma je moja, moram priznati, najveća ljubav i poziv! Išla sam u školu glume osam godina, spremala sam se za FDU, nisam upala iz prve, upisala sam drugi fakultet u međuvremenu i život me je odvukao na drugu stranu. Bez obzira na okolnosti, sigurna sam da ću naći svoj put da se ostvarim u tome.
Koji savet bi volela da si dobila na početku svoje muzičke karijere? Šta bi bio tvoj savet za one koji sada žele da se upuste u muziku?
Ne gubi vreme, ne čekaj druge, uzmi život u svoje ruke, ne žmuri pred prilikama i AKCIJA! Kad je ljubav u fokusu, strah iznosi kofere!
Fotografije: WANNABE Media
Pitanja: Jovana Pantić
