WANNABE DIGITAL AWARDS: Biramo najbolje influensere u čak 17 kategorija!

Suva, masna, dehidrirana ili osetljiva koža? Ovo će biti tvoj novi najbolji #SKINCARE prijatelj!

Wannabe editorijal: GAME OVER

Šta žene u tridesetim rade bolje od žena u dvadesetim?

Ovako to rade influenserke: Ovu beauty rutinu za negu kože lica moraš i ti da probaš!

Otkrivamo: Najinstagramičniji restoran u Beogradu

Koji PINK koktel treba da postane tvoje zaštitno piće? Reši KVIZ i saznaj!

Zašto vitamin C u službi lepe i negovane kože nikada neće izaći iz mode?

Laki načini da “one dane” učiniš manje stresnim i napornim

Radiš kao freelancer? Pronašli smo mesto koje će postati tvoja nova omiljena dnevna “kancelarija”!

1/2

Srela sam svoju srodnu dušu i povezala se sa njom najjače i najstrasnije, ali, kako to obično biva, taj intezitet i ta dubina prepoznavanja nije bila dovoljna – ili je bila suvišna – za normalan život. Osećala sam tu srodnost potpuno, organski. Nisam bila cela, kad nije bio pored mene. Falila sam sama sebi, nije mi bilo dobro, nisam bila ja. Ta veza je bila bolna, naporna, mračna, uvrnuta, dala sam sve što se moglo dati i nastavila bih da dajem, da se nisam uplašila za sopstvenu dušu. Da nisam u jednom trenutku morala da napravim izbor – između svoje sopstvene i svoje srodne duše. Ljubav je pobedila – odabrala sam svoju dušu. I to jeste bio ultimativni čin ljubavi i nikada ne žalim zbog njega. Još uvek mogu da se rastužim zbog svih onih stvari koje nisam imala sa svojom srodnom dušom i koje nisu bile moguće, a stekla sam ih kasnije, sama sa sobom. Još uvek mi je žao što moja srodna duša nije mogla da se razvija zajedno sa mnom, ali možda je njen zadatak bio da me probudi i oslobodi – na najbolniji mogući način. Ako je jedno od nas slobodno i puno ljubavi, onda smo oboje uradili baš ono što treba. Dugo to nisam ni htela, ni mogla da shvatim razumom, iako su moje telo i moja duša to dobro znali i sledili to saznanje bez greške, zaobilazeći moje emotivne prelome i mentalne blokade.

1122 Iz druge perspektive: Da li su srodne duše naša GENETSKA rodbina?

Zatim sam nastavila da živim. Sa iskustvom nemogućnosti života sa srodnom dušom. Dugo me je bolela rupa sa moje desne strane u kojoj se nalazio amputirani deo mene, fantomski organ moje srodne duše.

A onda sam rodila dete. I potpuno se šokirala kad sam u toj nedvosmisleno organskoj vezi pronašla istu onu ljubav koju sam imala za svoju srodnu dušu, istu onu koju imam prema sebi samoj. To je to, potpuno isto! Ide ti voda na usta od tog slatkog tela, obožavaš taj smeh, čitaš taj pogled, tešiš taj plač i samo ti imaš moć da ga utešiš, voziš se od ludila frustracije što uopšte nemaš sebe jer sav pripadaš nekom drugom, do uzvišene povezanosti na svim nivoima. To je deo mene, za koji do tada nisam znala da ga imam i bez koga više ne bih nikada bila cela. A onda sam rodila drugo dete i stvar se ponovila, umnožila, udvostručila! I zatim sam počela da razmišljam i istražujem priču o srodnim dušama.

Editors choice