Muškarci bi voleli kad bi se manje predavale uticaju emocija – emotivni izlivi u javnosti, preosetljivost, svađe i suze, to je nešto što ih destabilizuje i zbunjuje. A kad se osećaju poljuljano, onda pokušavaju da se čvrsto drže onoga što znaju – logike, smirenosti, racionalnosti – što mi tumačimo kao tvrdoglavost. I u ovome bi trebalo da se bolje razumemo i da bolje komuniciramo. Možemo nastojati da ih ne dovodimo u neprijatne situacije svojom emotivnošću, kao i da im objasnimo zašto je za nas važno da budemo povezane sa svojim osećanjima i na koji način je slabost zapravo izvor snage – e ovo jeste teško shvatiti i objasniti logikom. Ono što je najvažnije, jeste da mi razumemo da njihova osećanja nisu manje snažna i duboka, zato što ih oni ne iskazuju tako ekspresivno kao mi. Muškarci bi voleli da smo ponekad ležernije (ako treba i površnije u tom smislu) i da ne reagujemo preterano – toga se užasavaju.
Takođe, voleli bi da imamo velikodušniji smisao za humor, odnosno, da prihvatamo šalu na svoj račun. Oni se međusobno stalno zadirkuju, za naš ukus veoma grubo i primitivno. Ali, to je dobar način suočavanja i prihvatanja slabih strana, muški način, pa žene koje imaju ovu sposobnost, muškarcima ulivaju poverenje.
Zameraju nam i da nismo dovoljno realne, naročito u svojim romantičnim zamislima o ljubavi i partnerstvu i da bi trebalo da budemo malo prizemnije u tom smislu. Kao što bismo mi volele da oni budu malo romantičniji. Pa, u tome verovatno možemo jedni drugima da izađemo u susret, ako se malo potrudimo.
izvor naslovne fotografije: instagram.com/onewayticketrip
Brankica Milošević
