To veče uputila sam se u svoj omiljeni klub. Stojim na semaforu sa sestrom, čekamo da se upali zeleno svetlo, kad prolaze tri napucana frajera u kabrioletu. Moram priznati da su mi u sekundi privukli pažnju. Da se razumemo, nisam sponzoruša koja se prima na likove u besnim kolima, ali činjenica je da svi mi makar na sekund bacimo pogled na predivan auto koji ne viđamo baš tako često u našoj skromnoj Srbiji. Momci su odmah shvatili da dve sređene devojke gledaju u njihovom pravcu, pa su brže bolje dodali gas, zaškripali gumama i nastavili nenormalnom brzinom, verovatno misleći da ćemo nas dve iseći vene. Naravno, njihov postupak izmamio je samo lavinu negativnih komentara i jedino što smo u tom trenutku želele da isečemo bili su njihovi, verovatno minijaturni, polni organi, uzrok njihove iskompleksiranosti.
Nakon bezbroj istih i sličnih situacija sa kojima sam se susrela u životu, došla sam do jednog i jedinog ozbiljnog zaključka. Svaka prepotencija ima neku svoju latentnu pozadinu. Svi ti muškarci koji divljaju po ulicama, preteruju u teretani, glume opake frajere koji “brate, ne mogu da se vežu” na taj način nadomeštaju neke komplekse. Pa dragi momci, nije malešni penis razlog da rizikujete svoje dragocene živote jurcajući ulicama kao da ste na auto-trkama. U krajnjem slučaju, barem možete kupaće gaće mirno da nosite. Isto važi i za devojke koje previše potenciraju neki svoj “kvalitet”, izlaze polugole i pokazuju celom svetu svoje guze, preterano pumpaju grudi i usne, kao da su ih ujele pčele (da se razumemo, ja sam prva pristalica nekih estetskih korekcija u granicama normale, ovde konkretno mislim na preteranost svake vrste). Vama, drage devojke, želim da poručim da to što vas momci nisu gledali onoliko koliko vas gledaju sad kad šetate gole, iskreno, nije razlog da nastavite sa utezanjem u helanke iz kojih vam vire čipkane gaćice.
Da li je ovo zaista vaše jedino rešenje?
