Uvek ste se osećali kao da niste sa ove planete, ili iz ovog vremena, kao da niste stvoreni za svet u kome živite. U mladosti, ovo osećanje se pretvara u izolaciju, ili u totalno buntovništvo i jedno je od najbolnijih životnih iskustava. Ali sa odrastanjem, to osećanje postaje blagoslov i jedan od najvećih darova – ne uklapate se u ovaj užasni svet, jer znate bolje, razumete dublje i imate više toga da pružite.
Zatvoreni ste, ne zato što ste hladni i distancirani, već zato što ste previše osetljivi. Ako ste kao dete bili previše puta povređeni, zatvorili ste se, da biste se zaštitili i postali ste tihi, ili neko ko ne voli da se mazi i deluje hladno.
Uvek ste imali dobre ideje i odgovore na kompleksna pitanja, ali niko vas nije shvatao ozbiljno, jedino su vam priznavali da imate bujnu maštu i brinuli ste što ste često izgubljeni u nekom svom svetu. Ali vama je uvek bilo jasno da nečije godine ne garantuju ni zrelost, ni mudrost, ni kreativnost, ni inteligenciju. Spoljašnji svet vas je rano razočarao i napustio, pa ste morali da se povučete u svoj svet.
View this post on Instagram
Najbolje ste se razumeli sa bakom, ona je bila i vaš prijatelj i vaš roditelj i nije vas smatrala čudnim detetom, jer je prepoznavala vašu mudrost i osetljivost.
Sve ste shvatali preozbiljno i otkrili ste da je ono što ljudi smatraju „suviše ozbiljnim shvatanjem stvari“ zapravo šifra za mnogo brige i malo uspeha. Sada, kad pogledate za sobom, žalite što niste ozbiljnije shvatali sebe.
Borili ste se da upravljate svojom preaktivnom intuicijom, ponekad ste se plašili svog osećaja do te mere da ste naučili da ga otupite i prigušite. Sada umete da napravite razliku između mentalne aktivnosti i intuicije.
Naslovna fotografija: instagram.com/starsouls_
Brankica Milošević
