Decu često pitamo da izaberu šta žele. Koji sladoled, voće ili čokolada? Koje patike, ove što svi nose, ili one koje su lepše? Omogućimo im da probaju, da bi znali da li više vole voćni ili mlečni sladoled. Objasnimo im da je najvažnije da patike budu udobne, da ne smeju nigde da žuljaju, jer će ih stalno nositi, a ne možemo tako brzo da kupimo druge, ako sad pogrešno izaberemo. Učimo ih da donose odluke na osnovu toga šta im se sviđa ili ne sviđa, učimo ih praktičnoj logici i predviđanju mogućnosti. Važne odluke donosimo umesto njih. Nateramo ih da prođu kroz neprijatno iskustvo, zahtevamo da nam veruju da je tako najbolje i držimo se najautoritativnije što umemo, jer kad dete mora da istrpi nešto bolno, onda mi moramo da budemo nepokolebljivi. Ne pitate ga da li hoće da ide kod zubara i da li je spremno za operaciju krajnika, nego ga provedete kroz to iskustvo sa svom ubedljivošću koju možete da prikupite. Ne pitate ga sa kim želi da živi kad se mama i tata razvedu, nego uzmete strateljstvo i trudite se da se dete ne oseća kao da gubi ljubav jednog roditelja, zato što živi sa drugim. Učite ga kako odrasli donose zajebane odluke.
Ali deca uče i na onim odlukama koje nismo bili u stanju da donesemo, naša nestabilnost i slabost i posledice koje tokom vremena i odrastanja uspevaju da sagledaju, takođe se ugrađuju u njihov karakter. Nema nikakve garancije o tome šta će ih bolje poučiti. Da li će izrasti u odlučne i odgovorne, ili nesigurne i plašljive. Jer zajebane odluke ne samo što treba doneti, nego ih treba podneti.
Odlučivanje je ponekad bolno i brzo, a ponekad je proces, spor i izjedajući. Kad rešimo šta ćemo, malo nam lakne. Možda imamo snagu volje i integriteta da se ne grizemo više, kad smo već doneli odluku i da prionemo na usmeravanje i proživljavanje njenih posledica.
Jer ništa nam ne garantuje da smo doneli dugoročno dobru odluku. Trenutno olakšanje je dobar osećaj, ali razvoj situacije nam odluku može vratiti kao bumerang, koji udara s leđa. Možda kasnije uvidimo da je trebalo da postupimo drugačije. Možda možemo da revidiramo odluku. A možda jedino možemo da nastavimo dalje.
Nekada čekamo da pritisak okolnosti donese odluku umesto nas. Nekad donosimo odluku samo da bismo prekinuli čekanje i neizvesnost.
Nekad donosimo dobre odluke koje nam se uopšte ne sviđaju. A nekad biramo ono što nam se više sviđa i potpuno pogrešimo. Jedno je izvesno – sve odluke su zajebane.
A ponekad je lakše donositi teške odluke. Tu nema šta da nam se sviđa.
U suštini, pogrešna i prava odluka su dve strane istog novčića. Onog kojim plaćamo svoje životne lekcije. Šta god odlučili, nešto ćemo naučiti. Na ovaj, ili onaj način. To što nismo mogli da predvidimo šta će nam lakše pasti, spada u kosmičku objektivnost deljenja životnih lekcija.
Dobili smo baš ovu, baš ovim izborom. Jedino mudro što možemo učiniti, jeste da budemo zahvalni na prilici da savladamo tako tešku lekciju.
Izvor fotografija: stil.kurir-info.rs
