Da li si spremna za izazov? Evo kako da u 2019. pobediš (staru) sebe!

Love ’90s: Pravila oblačenja za urbane devojke

I dalje koristiš brijač?! Pronašle smo odličnu zamenu koja garantuje glatku kožu mnogo duže!

Back to classic: Trendi modeli patika koje ćemo voleti u 2019.

U trendu je menjati planetu na bolje! Evo šta TI možeš da učiniš!

Sve tajne ONLINE shopping-a koje moraš da znaš!

Mesto za petak veče! Evo gde da izađeš večeras!

Tajna glatke kože u zimskim mesecima

Manikir kao izraz slobodnog duha! Šta je tie-dye trend?

Ovakve sendviče još nisi probala, a možeš ih napraviti sama!

G12HUB predstavlja izložbu Marte Jovanović “Ovo je moje telo / It is my body”, nakon zapaženog uspeha u Njujorku u galeriji “Location One”.

“Marta Jovanović se u okviru izložbe “Ovo je moje telo” nadovezuje na pitanje trajnosti performansa, kao umetničke forme, gde je često osnovni materijal umetnika njegovo telo. Gipsani odlivci, kao i replika autorke u silikonu, ironično apostrofiraju ljudsku težnju ka materijalnom trajanju. Težnju ka stvaranju večne ljudske forme od antike do danas autorka obrće u proces simplifikovane proizvodnje identične replike cele figure i njenih delova. Ovakvim postupkom Jovanovićeva umetnički čin usmerava ka testamentarnoj funkciji svedoka koji arhivira fragmente realnosti i daje im svojstvo privida.” – Milica Pekić

Marta Jovanovic Dina Johnsen foto za Belgrade Book Izložba Marte Jovanović: “Ovo je moje telo”

Marta Jovanović

“Jovanovićeva kreira silikonsku lutku koja duplira njen lik, lutku koja predstavlja identičnu repliku umetnice. Na prvi pogled, ovaj fantazmagorični objekat odiše lepotom; ipak, nakon pažljivijeg gledanja, lutka postaje odbojna i deluje više kao pogrebni leš nego besmrtna replika umetnice. Njen raspad postaje neizbežan: surogat lutka ne može se održati kao autonomni entitet. Autorkini gipsani odlivci, video radovi i fotografije postavljaju još jedan paradoks: kako nečije živo telo može biti rasparčano, a u isto vreme trajno u večnosti? Fragmentarni gipsani odlivci sugerišu hiruršku intervenciju i estetsku hirurgiju, ali u ovom slučaju, umesto ulepšavanja tela sam proces u silikonu i gipsu kreira grotesknu fizičku pojavu. Autorkini odlivci i fotografije predstavljaju ostatke tela koje više nije prisutno; sve što je preostalo su indeksni tragovi i otisci realnosti. Sam rad ističe jaz između performansa i njegove neposredne reprezentacije. Izloženi bestelesni otisci podsećaju i na Mikelanđelov autoportret u Sikstinskoj kapeli na odranoj koži Sv. Bertolomea. Oni postoje da nas opomenu na prolaznost ljudskog tela.” – Klaudija Kalirman (“Location One”)

 

Editors choice