WANNABE DIGITAL AWARDS: Biramo najbolje influensere u čak 17 kategorija!

Suva, masna, dehidrirana ili osetljiva koža? Ovo će biti tvoj novi najbolji #SKINCARE prijatelj!

Wannabe editorijal: GAME OVER

Šta žene u tridesetim rade bolje od žena u dvadesetim?

Ovako to rade influenserke: Ovu beauty rutinu za negu kože lica moraš i ti da probaš!

Otkrivamo: Najinstagramičniji restoran u Beogradu

Koji PINK koktel treba da postane tvoje zaštitno piće? Reši KVIZ i saznaj!

Zašto vitamin C u službi lepe i negovane kože nikada neće izaći iz mode?

Laki načini da “one dane” učiniš manje stresnim i napornim

Radiš kao freelancer? Pronašli smo mesto koje će postati tvoja nova omiljena dnevna “kancelarija”!

G12HUB predstavlja izložbu Marte Jovanović “Ovo je moje telo / It is my body”, nakon zapaženog uspeha u Njujorku u galeriji “Location One”.

“Marta Jovanović se u okviru izložbe “Ovo je moje telo” nadovezuje na pitanje trajnosti performansa, kao umetničke forme, gde je često osnovni materijal umetnika njegovo telo. Gipsani odlivci, kao i replika autorke u silikonu, ironično apostrofiraju ljudsku težnju ka materijalnom trajanju. Težnju ka stvaranju večne ljudske forme od antike do danas autorka obrće u proces simplifikovane proizvodnje identične replike cele figure i njenih delova. Ovakvim postupkom Jovanovićeva umetnički čin usmerava ka testamentarnoj funkciji svedoka koji arhivira fragmente realnosti i daje im svojstvo privida.” – Milica Pekić

Marta Jovanovic Dina Johnsen foto za Belgrade Book Izložba Marte Jovanović: “Ovo je moje telo”

Marta Jovanović

“Jovanovićeva kreira silikonsku lutku koja duplira njen lik, lutku koja predstavlja identičnu repliku umetnice. Na prvi pogled, ovaj fantazmagorični objekat odiše lepotom; ipak, nakon pažljivijeg gledanja, lutka postaje odbojna i deluje više kao pogrebni leš nego besmrtna replika umetnice. Njen raspad postaje neizbežan: surogat lutka ne može se održati kao autonomni entitet. Autorkini gipsani odlivci, video radovi i fotografije postavljaju još jedan paradoks: kako nečije živo telo može biti rasparčano, a u isto vreme trajno u večnosti? Fragmentarni gipsani odlivci sugerišu hiruršku intervenciju i estetsku hirurgiju, ali u ovom slučaju, umesto ulepšavanja tela sam proces u silikonu i gipsu kreira grotesknu fizičku pojavu. Autorkini odlivci i fotografije predstavljaju ostatke tela koje više nije prisutno; sve što je preostalo su indeksni tragovi i otisci realnosti. Sam rad ističe jaz između performansa i njegove neposredne reprezentacije. Izloženi bestelesni otisci podsećaju i na Mikelanđelov autoportret u Sikstinskoj kapeli na odranoj koži Sv. Bertolomea. Oni postoje da nas opomenu na prolaznost ljudskog tela.” – Klaudija Kalirman (“Location One”)

 

Editors choice