Hot topics

Kako su milenijalci i generacija Z učinili da počnemo drugačije da gledamo na modu i trendove

U susret praznicima: 10 razloga da dragoj osobi (ali i sebi) nešto pokloniš – već danas!

Male stvari koje možeš da uradiš danas – za bolje sutra!

Ne “izlaziš” iz patika? Predstavljamo ti model koji ćeš ove zime obožavati – i nositi svakog dana!

Tijana @flawless_mess_ i Danijela @glam.prescription predlažu ideje za casual & business jesenje autfite

Feel&Taste: Hrvatska iz drugog ugla

Želiš kreditnu karticu? Evo šta sve treba da znaš!

Moja rođendanska želja ili kako sam uspela da dobijem više vremena za sebe i svoju porodicu

Kako je protekao Philips Hairstyle Makeover + 3 frizure koje i ti možeš da isprobaš!

Biljana Tipsarević otkriva koje su boje ove jeseni

1/2

Kulturni centar Beograda otvara dve nove izožbe u četvrtak 1. avgusta sa početkom u 20.00. 

U Galeriji Artget otvara se izložba BRANIBOR DEBELJKOVIĆ, LICA.

Majstor fotografije, nosilac titula EFIAP (Ekselencija Međunarodnog saveza fotografske umetnosti, franc. Excellence Fédération Internationale de l’Art Photographique), umetnik sa više od dvesta samostalnih i kolektivnih izložbi, profesor na FDU od 1976. do 1983, istoričar i teoretičar fotografije sa više od stotinu članaka – Branibor Debeljković (Priština, 15. april 1916 ̶ Montreal, 13. jul 2003) je zauzeo mesto vodeće ličnosti u srpskoj fotografiji druge polovine XX veka.

Brojka od više hiljada fotografskih dela najubedljivije svedoči o kakvom je pregnuću reč. Ovaj impresivan podatak, uobičajeno, uzrokuje poteškoće u odabiru fotografija za izložbu, međutim, u ovom slučaju, nije ih bilo, jer je prof. Debeljković sam načinio izbor fotografija, tematski se nedvosmisleno opredelivši za portret i to portret koji je u njegovom opusu nastajao više od pedeset godina. Dakle, od ranih radova, preko zrelog doba, do poznih godina – od prvog portreta Mladost, zapravo portreta njegovog druga Egona Frančevića, iz 1938, preko portreta Dada Đurića, možda prvog beogradskog hipika, iz 1950, do Iskušenika iz Hilandara u dotrajaloj rizi, inače diplomiranog ekonomiste, iz 1986. godine.

Dado e1564403864349 Izložbe koje ne smeš da propustiš u avgustu

Nažalost, prof. Debeljković nije dočekao i da postavi svoju poslednju izložbu, ali nam je ostavio koncipiranu tako da je lako preuzmemo.

Sve izložene fotografije pripadaju kolekciji profesorove unuke Milene Debeljković, koja je pohranjena u Narodnoj biblioteci Srbije, u Fondu celine biblioteke i legati ̶ Legatu Branibora Debeljkovića. Izložbu prati obiman katalog sa reprodukcijama svih izloženih portreta koje prati autorov detaljan opis načina njihovog nastanka (samo nekoliko nema opise) i uvodnik “Neke lične refleksije”, kao i tekst Dragice Vukadinović “Evropa kao bolest”. Ove poduže legende treba shvatiti kao da profesor naglas, pred nama, razmišlja i govori nam šta ga je navelo da ih snimi baš tako kako ih je snimio, podsećajući nas da su sličnost i fotogeničnost važni elementi jednog portreta ali ne i bitni, osim možda za one portrete koji treba da se dopadnu.

decak sa buvljaka e1564403914395 Izložbe koje ne smeš da propustiš u avgustu

Prof. Branibor Debeljković je, naime, sve vreme višedecenijske karijere nastojao da brani i odbrani autonomiju fotografskog umeća. Kao na apotekarskoj vagi merio je svaki detalj težeći najčistijem mogućem rezultatu. Tako je svoju fotografiju sačuvao od komercijalnih primesa, ali i od prenaglašenog piktorijalizma čemu su mnogi fotografi težili u želji da im delo bude vrednovano kao umetničko. Branibor Debeljković se za podizanje fotografije na pijedestal umetnosti borio svim raspoloživim fotografskim sredstvima, pa i sredstvima inspirisanim slikarstvom i drugim likovnim disciplinama, što nam najočitije pokazuje portret Prema Rafaelu, iz 1944, modela Micuko kao “replike” Fornarine. Zato njegovi portreti i danas zrače svežinom, originalnošću i posvećenošću umetničke provenijencije.

fata e1564403941643 Izložbe koje ne smeš da propustiš u avgustu

Na podršci i pomoći u realizaciji ove izložbe posebno zahvaljujemo porodici Debeljković, Narodnoj biblioteci Srbije, kao i istoričarki umetnosti Dragici Vukadinović.

Editors choice