Trenutno sam u vezi. Duga veza je u pitanju. Srećna sam, i nisam srećna. U nekim trenucima mislim da je ovo što imam meni potrebno, a sa druge strane, hoću još. Nešto fali u našoj priči. Postoji ta praznina, koja se “napuni” s vremena na vreme. Ja sam emotivac, volim romantiku, volim da budem voljena, a on… Hladnokrvna stoka. Nekad ne znam na čemu sam sa njim. Ali taj osećaj kad sam pored njega, dugo nisam osetila. A sa druge strane, kad nisam sa njim, nekako mi je svejedno. Veoma čudna situacija. Bar za mene, jer nikad do sada nisam imala nešto slično ovoj vezi.
Nije to sad bitno. Nego, pojavio se neki drugi. Ne, nisam ga prevarila, ne radim takve stvari. Ali pojavio se dečko, mislim, nije se bukvalno pojavio, jer ga znam dugo, i iako sam oduvek znala da mu se sviđam, nikad ništa nije bilo. Ne znam zašto. E taj drugi… On je tako jednostavan. Zna šta hoće, prema meni je savršen. Ta pažnja, te reči, sitnice, način ophođenja prema meni, itd. Tako je savršen. To je ono što meni treba. Žensko sam, koliko god da ne pokazujem emocije, ali pažnja mi treba.
Samo mi malo treba da budem srećna sa tobom
Moj problem je to što mi je sa dečkom super, ali fali pažnja. To me ubija, samo to da ima, i bilo bi savršeno. A ovaj drugi, on je poseban. Ali ne privlači me na taj način, samo me trenutno privlači, jer mi fali ta pažnja i ta ljubav. A šta ću, volim to.
Zbunjena sam jako, ne znam šta da radim. Bez obzira na ovog drugog, ne znam šta da radim. Moguće da se previše opterećujem, ali fale mi reči, pažnja, taj osećaj zaljubljenosti… Nedostaje mi. Eh, da mogu da se vratim par godina unazad, da se vratim u vreme ljubavi, samo na jedan dan, da “napunim” baterije.
Izvori fotografija: mytinyphone.com, tatianaaugusto18.blogspot.com
Zvončica je jedna mala plava koja je previše emotivna.
