Inspirisana različitim primerima iz prakse i nekim nerešenim nedoumicama, a vođena značajem efektivne komunikacije, odlučih da više saznam o temi međusobnog razumevanja, i da potom na jednom mestu – ovde, napravim kraći pregled najčešćih zabluda koje svi mi, u većoj ili manjoj meri, imamo kada je u pitanju razumevanje među ljudima.
Da rasvetlim i osvestim izvesne predrasude o pomenutoj “pojavi”, kao i da dođem do nekih poučnih saznanja na ovu temu, uspela sam čitanjem odlične knjige “Kako promeniti svoj odnos prema životu” poznatog i priznatog ruskog psihoterapeuta, Andreja V. Kurpatova, inače tvorca savremenog modela psihologije.
U ovoj knjizi, između ostalog, autor govori o “iluziji međusobnog razumevanja”, glavnom uzroku problema u našoj komunikaciji, koju nažalost, svesrdno gajimo u našoj podsvesti (ne sopstvenom krivicom, tako smo naučeni od prvih dana života). Nakon poslednje pročitane strane, shvatila sam u koliko smo velikoj meri u zabludi da smo u stanju da se međusobno potpuno razumemo.
Ipak, ne obeshrabrujte se, sve se može popraviti, bitno je da za početak osvestimo ove zablude, da shvatimo da imamo “kontrolu” nad njima, i da je uz veliku želju, volju i trud, puno strpljenja i tolerancije, a malo očekivanja od sagovornika, moguće nekog razumeti u značajnoj meri i imati efikasne komunikacione odnose.
Zabluda prva: Mi razumemo druge ljude BOLJE nego oni sami sebe.
Praktično ovo je nemoguće. Svačije životno iskustvo je priča za sebe. Individualna, posebna, neponovljiva iskustva, sa različitim pozadinama, u smislu naših stavova, uverenja i ponašanja, upravo su ono što nas razlikuje jedno od drugih. Svako ima mišljenje, sud o stvarima, ljudima i pojavama, na osnovu sopstvenih ubeđenja, saznanja i dotadašnjeg životnog iskustva. Apsurdno je zato misliti i očekivati da smo u stanju da razumemo tuđu životnu situaciju ili osećanja te osobe u potpunosti. Naše “razumevanje” tada se uglavnom svodi na projektovanje ličnog iskustva u priču našeg sagovornika! Mi zamišljamo nas na njegovom mestu i pouzdano tvrdimo da razumemo o čemu govori. U suštini smo samo “ubacili” sebe u priču, i sa te pozicije zaključili o situaciji, a zaista nismo shvatili o čemu je osoba govorila i šta je ona lično doživela.
Zabluda druga: Drugi treba da nas razumeju DOBRO koliko i mi sami sebe.
Realno, da li postoji iko na ovom svetu ko će vas razumeti bolje od vas samih? Čak ni naši roditelji, sa kojima smo proveli relativno najviše vremena, nisu u stanju da razumeju mnoge naše želje i potrebe, a kamoli naši prijatelji ili ljudi iz okruženja. Određene osobe nas mogu razumeti u određenim stvarima i u određenoj meri, ali nema onoga ko bi nas u svemu razumeo. Ovde se čak može javiti i uverenje da nas drugi ljudi MOGU savršeno razumeti, ali da to NEĆE jer ne žele. Pogrešno je imati takav stav, jer oni to zaista ne mogu. Ni vi sami niste u stanju da druge razumete u potpunosti, pa zašto onda očekujete da vas drugi potpuno razumeju?
Zabluda treća: Kada drugi razumevaju moje postupke, sa njima treba i da se saglase i da me podrže – da misle kao ja!
Razumevanje po definiciji ne znači obavezno i saglasnost! Imajte ovo u vidu kada sledeći put bude izloženo mišljenje koje je u suprotnosti sa vašim. Takav drugačiji stav je možda poziv da stvari sagledate i iz drugog ugla. Naposletku, ne moramo prihvatiti to što je rečeno, ali ne moramo ni očekivati da će druga strana razmišljati kao mi. U redu je da drugi imaju različite stavove, sve dok postoji obostrano poštovanje istih.
Zabluda četvrta: Ja TAČNO mogu da objasnim i znam zašto se on/ona tako i tako ponaša!
Mi ne znamo prave razloge za ponašanje drugih ljudi. Raspolažemo i baratamo samo pretpostavkama. Ne znamo ni šta drugi ljudi misle o nama. Znamo možda površno, ali pravu sadržinu njihovih razmišljanja ne možemo ni zamisliti.
“Svačije ponašanje je posledica spoljašnjih i unutrašnjih razloga te osobe. Ako se neko ne ponaša po našoj volji, to je samo dokaz da mi ne poznajemo spoljašnje i unutrašnje razloge te osobe.” (Andrej v. Kurpatov)
Nemojte zato prebrzo donositi zaključke ili osuđivati nečije postupke, već umesto toga, probajte dublje ispitati uzroke za određeno ponašanje, i postavljanjem više pitanja pokušajte doći do istine. Naravno, ako vam je zaista stalo do te osobe i vaše komunikacije sa njom.
Zabluda peta: Moj partner u vezi treba da čita moje misli i da me razume, a da mu ne iskažem svoje želje i potrebe.
Bajke koje su nam čitali dok smo bili klinci značajan su razlog postojanja ovakve iluzije. Usvojili smo neke stvari iz njih koje nam danas otežavaju komunikaciju. U bajkama se prinčevi pogledom, prećutno, potpuno razumeju sa svojim princezama. Tako mi podsvesno očekujemo od svojih partnera da nas razumeju bez precizne formulacije naših potreba. Neverovatna politika – sagovorniku ne iskažemo sve, a verujemo da on nas prosto mora da razume uvek i potpuno.
Odbacite zato iluziju sopstvene sposobnosti potpunog razumevanja. Trud u komunikaciji je najvažniji, kao i volja da pokušate nekog da razumete. Ukoliko su i jedna i druga strana svesne i spremne da uvaže potencijalno postojanje polaznih netačnih pretpostavki i različitih mehanizama zaključivanja, moguće je sprečiti međusobno nerazumevanje i imati uspešnu dvosmernu komunikaciju.
Milica Perišić je diplomirani inženjer organizacionih nauka Obožava da putuje i upoznaje nove destinacije. Inspiraciju nalazi u svakom novom danu, dečijem osmehu, lepoj muzici, dobrim knjigama i pozitivnim ljudima. Sveto trojstvo za nju su: posao koji ispunjava, istinski dobri prijatelji u okruženju, i ljubav života u neposrednoj blizini. Omiljena misao: ”Ja sam reditelj svog života”.
