Dragi moj dnevniče,
Sinoć sam išao u “noćni provod” sa drugaricom Tajči i drugar Perom. Overili smo samo dva mesta. Kao i obično zaključak je da je grad pun idiota, a dobrog provoda nema.
Na prvom mestu smo bili sat vremena.
Unplugged svirka osrednjeg kvaliteta, slabo grejanje, pristupačne cene. Mesto je dobro ali subotom uglavnom prazno jer je svirka pop rock orijentisana. Tajči je odma udarila po alkoholu, ja po soku, a Pera po čaju. Fina priča, klasično ogovaranje poznatih i nepoznatih ljudi sa idejom da se uskoro preselimo u neki “ludji” provod.
Tako i bi posle nekog vremena.
Nema puno izbora u Beogradu za izlazak. Ako nisi za masne silikonske pevaljke izbor ti se svodi na par klubova. Ja sam se mrštio celo veče. Tajči je nastavila sa alkoholom dobro raspoložena, a Pera je držao monolog. Prenosim ti integralnu verziju Perinog monologa od trenutka kada smo ušli u klub pa do izlaska iz istog.
“Jbt koji krševi izlaze na ovakva mesta. Je l’ moguće da najodvratnije ribe ovog grada izlaze baš tamo gde sam se ja zaputio.
Ti si za sve kriv. Sada ću morati da pijem pivo. A ti znaš da mene uvati posle prvog. I isto tako znaš kako se ja ponašam kada se napijem. Prvo ću da serem a posle ću da muvam neku kršinu, jer ovde nema ničeg što valja kada si trezan. Konobar! Konobar! Daj mi pivo.”
“E dakle gde sam stao?”
“Aha da. Dakle ovde je užas. Vidi ove dve što su nam se prikačile. Takvima bi trebalo zabraniti da se pojavljuju na javnim mestima.
E super stiglo je pivo. Koliko ćemo da budemo ovde?”
“Kakva je ovo muzika? Šta znači to Indie-go lista?”
“E dobro je ovo pivo. Već me malo ‘vata.”
“E ajde Amiče priznaj da bi jebao ovu crnu. Ma da ti si sav fin. Tebi ni jedna ne valja.”
“Što, šta joj fali? Pa šta ako sam malo pre rekao da je kršina.”
“Nije tako loša.”
“Znaš kako kažu pametni ljudi, k…c nema oči.” Vidi kako me snima ova crna.”
“Čekajte me tu.”
“E ćao ja sam Pera. Šta ima kod tebe? ‘Oćete da popijete nešto, moj drugar Amitz sutra putuje u Australiju pa časti sve koga stigne, a meni treba neko da utopim tugu pošto ne znam kada ću ga opet videti.”
“E a Amitz ima svoju gajbu, tako da bismo mogli ići tamo da tugujemo.”
“Bez njega naravno.”
“Mislim možemo i njega da povedemo da zabavlja tvoju ružnu drugaricu.”
“Molim?”
“Pa dobro, sestru. Drugarica, sestra meni je svejedno.”
“Ne moraš da se foliraš, kad oboje znamo da ti drugarica …”
“Dobro… sestra i nije neka riba.”
“Mislim jesi ti uopšte u fazonu da daš na keca?”
“Znam ja da sve vi to hoćete. Zašto biste inače dolazile u klubove?”
“Ne, nisam pijan. Zašto to misliš?”
“Ja sam muško ti si žensko, šta je tu nejasno? Svi mi imamo potrebe. Zašto bismo se folirali kada oboje želimo istu stvar.”
“Pa da se družimo kod Amitza na gajbi.”
“A da ti si sva fina?”
“Ja sada treba da dokazujem onu teoriju da ne jebe lep nego uporan. Ja sam mislio kada sam te video sa tim cvikerima da si pametnija i da su ti neke stvari jasnije. Koji dečko? Ovaj visoki?”
“Kako misliš smaram tvoju ribu. Samo sam je pitao koliko je sati.”
“Iskreno rečeno ne bi je jebo ni da mi plati.”
“Amiče!!! Amiče!!!”
“E čoveče jesi video ovu kurvu? Čoveče dala bi mi na keca samo da se nije pojavio onaj nabildovani..”
“Ti si bre maler i loš čovek Amiče.”
“Pa tako. Uvek mi napraviš sranje kada izadjemo negde. Da me ne vodiš na mesta sa ovako lošom estetikom ne bih morao da pijem, a tako bi i mene i sebe poštedeo ovakvih naprijatnosti kao što je izbacivanje iz kluba.”
Tajči je bila prijatno alkoholisana pa joj je sve bilo smešno. A meni je utisak večeri bila pesma “Dance with somebody” benda Mando Diao, koju je u nekom trenutku pustio DJ u klubu moj dnevniče.
Preuzeto iz: Besmislenog dnevnika jednog H8-era
Amitz Dulniker u zvezdanom nebu vidi šta ste sve sakrili od sebe i drugih. Zna šta želite, mislite i volite. Zna sve: da ste nesrećni, nesigurni, perverzni i neodlučni. Ako budete dobri, neće to podeliti sa drugima. Amitz je takođe i autor“Besmislenog dnevnika jednog H8-era”.
