“Tvoje je da budeš poslušna, ljubazna, nadasve prefinjena klimačica glavom. Našminkana osmehom, odevena po poslednjoj modi muškog ukusa, da se podvlačiš pod kožu egu koji pulsira u svojoj muškosti i da bezuslovno, bez pogovora poštuješ sveto pravilo po kome se igra ta nedokučiva muško-ženska igra: “U kući domaćica, u krevetu kurva, na ulici dama”. I to je sve što se očekuje od tebe, ženo” – reče žena ženi u sebi. I ugrize se za jezik. Dosta je!
Samo me voli i tretiraj kao biće – reče žena
Ako pak pomisliš da šporet zameniš računarom, kecelju poslovnim odelom, varjaču penkalom, pranje veša najnovijim stručnim časopisom, u gadnom si problemu. Ili si veštica za lomaču ili pogodan džak za udaranje, pesnicama ili uvredama, to nije ni važno. Ovde sve tako miriše na muško. Dišemo muški vazduh, jedemo muški hleb, živimo od muškog rada, trošimo muški novac, nema tu ničeg ženskog. Žena je slaba, ranjiva, pogodna za čuvanje, zalivanje, ukrašavanje, nije ona u stanju da rasuđuje, a kamoli donosi odluke, pa čak ni o sopstvenom životu. U toj uvali predrasuda kreira se mikro pakao od ženskog života. Žena pristaje da bude baš takva ranjiva, pogodna za obradu i doradu, po recepturi muškog kreatora njenog obrisa u kosmosu, koji je takođe muškog roda.
