Svima nama, onako od srca, ponekad dođe da kažemo svetu da odjebe. Onako iz srca. Ja se izvinjavam na rečniku, ali nema bolje fraze od ove da opiše taj osećaj. Retki imaju snage za to, činjenica. Nekako to pripada samosvesti i kompletnoj snazi uma, da se oslobodiš tih sitnih duša koje ti vrebaju iza ramena. Nikako da pređu napred, uvek su tu iza leđa, vešto se kriju od njih samih.
Ta samosvest iziskuje hrabrost, kreativnost i stvaranje sopstvenih snova i ciljeva. To ne može svako da razume. Činjenica da ste u stanju da želite više. Više od svega, više od života. Da ste spremni da odsanjate svoje snove. Ništa ih više ne nervira nego kada ste srećni. A tada vam baš niko ništa ne može. Ta sreća se ne odnosi na zajedničke društvene standarde postavljene od strane većine, sreća je lično zadovoljstvo potpuno individualnog karaktera. Ispunjenost vaše duše kod onih koji ne umeju da ispune svoju potpuno je destruktivna. Pazite sa tim stvarima, mali ljudi uvek imaju ideje koje vama ne mogu ni da padnu na pamet.
Da ti ispričam priču?
Kažu da ima neki hobi “živeti od tuđeg života”. Valjda ih to ispunjava, kao nekoga ispijanje jutarnje kafe uz omiljene novine. Ali ‘ajde da delimo sreću, da je množimo, da pomognemo njima da nađu svoju. Ako smo to mi, dajmo im dobru priču za prepričavanje.
