Kao one pred spavanje, da ne sanjaju ružne snove. Nema smisla, nije teško biti fin. I nije tačna ona izreka što si bolji to te više gaze. To smo izmislili sami, da se branimo nekulturom. Bitno je naučiti koga treba zaista voleti i ko zaslužuje da mu pružite ono najbolje što kao čovek imate u sebi, a prema kome biti jednostavno lepo vaspitan. Na kraju, ništa kao iskren osmeh ne može da zaboli onoga ko o tebi više voli da govori od onoga što uopšte može o sebi. Od srca se smeši i voli ono što jesi.
Najveću ljubav imaj prema sebi, da bi neko drugi mogao da je udvostruči i da bi ti bio u stanju da je pružiš. Sve što stvorimo smo mi sami. Čarli Čaplin (Charlie Chaplin) je govorio: “Kada sam zaista počeo voleti sebe oslobodio sam se svega što nije bilo zdravo za mene: od hrane, ljudi, stvari, situacija i svega ostalog što me je vuklo ka dnu, a dalje od mene samoga. U početku sam to zvao ‘zdravi egoizam’, ali danas znam da je to ljubav prema samom sebi.” Sedite u prvom redu svog života, oni koji zaslužuju uvek će sedeti pored vas – bez obzira na sve, a oni koji ne, naginjaće se ispred pokušavajući da vide u šta toliko ponosno gledate ispred sebe. A to nisu ničija leđa. I bez nadanja, oni to ne mogu da shvate.
Zato još jednom, onako od srca – svete, odjebi i gledaj me kako ti nasmejana pričam priču za laku noć, jer mi se može.
P.S. Život je lep!
Ana Pantić je student novinarstva, multitasker i folkloraš već više od decenije. Jedino je ljudska glupost može pošteno iznervirati, nikad se ne kaje za ono što uradi, voli kvalitetne ljude i lepe stvari, živi za putovanja i dobru knjigu, užasno je tvrdoglava i zato neizmerno poštuje one koji to znaju da trpe. Smatra da možemo upoznati sami sebe tek kada otkrijemo sopstvene granice, a vodi se citatom “Be yourself. Everyone is already taken” Oscara Wilda.
