Devojke su oduvek volele dijamante, a muškarci su nekada bili mnogo galantniji. Da li zbog i dalje aktuelne najezde sponzoruša svih vrsta i profila, ili zbog današnjeg verovanja da se iza svakog zavodljivog pogleda krije isključivo interes, jači pol iznenada je skliznuo u opsesiju da lako može biti iskorišćen ukoliko ne otvori četvoro očiju odmah na početku nove veze. Savremena narcisoidnost i samoljublje, koji muškarcima ulivaju verovanje da mogu biti “prevedeni žedni preko vode”, na mesto zanosa dovode paranoju, na mesto strasti sumnju, a nesebičnog uživanja udvoje nemilosrdnu kalkulaciju.
Zaljubljenost vs. mudrost
“Ne mogu da verujem da se poznajete tek dve nedelje, a odlučio si da je vodiš na more. Ti si stvarno hrabar, da ne kažem lud”, samouvereno i u pozi iskusnog frajera govorio je jedan moj prijatelj drugom, koji ga je, nespreman za odbranu, bojažljivo slušao. Čovek se jednostavno zaljubio, i nošen početničkim entuzijazmom, tako svojstvenom tek započetim vezama, trudio se da učini sve za svoju novu devojku. Nekada se to stanje smatralo zanosom, nečim najlepšim što može da zadesi svakog od nas, baš zbog tog pozitivnog ludila koje puca od adrenalina i strasti. U tim trenucima ništa nam ne pada teško, sve je jednostavno i lako ostvarivo, bez mnogo razmišljanja izgovaraju se “teške” reči, i život je stvarno, stvarno lep. Stoga je potpuno prirodno što je moj prijatelj, koji inače nije bio ni vetropir ni preterano zaljubljive prirode, merkao u agencijama povoljne aranžmane za letovanje kojim će iznenaditi lepšu polovinu. Ali nisu svi bili spremni da aplaudiraju njegovoj želji da joj koliko iste večeri pokaže vaučere za prelepi hotel na obalama Crvenog mora.
