Penelopa ili anakonda?
Vratimo se na popodne koje sam u kafiću proveo sa svoja dva drugara. Po mišljenju onog koji je mnogo polagao na svoju pronicljivost, devojku, pre nego što joj se stvarno da ta ozbiljna titula lepše polovine, trebalo bi podvrgnuti različitim testovima, proveriti njene motive, želje i očekivanja, staviti je na tanak led, pažljivo proceniti svaki njen gest. Jer možda se ispod neodoljivog osmeha lepuškaste, nežne plavuše krije anakonda koja savršeno dobro zna šta želi. Čak i kada se čini kao reinkarnacija verne i požrtvovane Penelope, ona može biti surovi interesdžija koji polako, ali temeljno, plete svoje mreže. Umesto opuštenog uživanja u novoj ljubavi, jedan deo mozga uvek mora da zadrži tu skepsu, da budno prati i registruje sve što se okolo dešava. Njuškanje, proveravanje i špijuniranje svakako su deo savremene paranoje, odnosno neophodnih veština u vremenu kada niko nikome ne veruje. Suština tog straha leži u zaokupljenosti ljudi samima sobom, tačnije uverenjem da je moguća “ispala” neizlečiva rana po samoljublje svakog od nas koji je u vezi “dao više”. U igri je, zapravo, stara, dobra sujeta!
Mogu li muškarci da budu iskorišćeni?
Heroj ili gubitnik?
Hajde da jednom zauvek vidimo šta će se dogoditi ukoliko se stvarno odigra najgori mogući scenario. Vratili su se sa letovanja, i ona je zadovoljna “učinkom” odlučila da sama nastavi dalje. Zaljubljeni muškarac sudara se sa činjenicom da je sve što je sa njom proživeo bila samo lepa, ali kratka avantura koju je on skupo platio verujući da je priča tek počela. I? Branioci teze da je interes u međuvremenu postao gospodar ženskih motiva, i da su brinete, crnke i plavuše odlični stratezi koji samo žele da dobiju ono što su zacrtali, dobili su zadovoljenje. Međutim, šta se dešava sa zaljubljenim muškarcem čije su zlatne kartice prilično posivele? Da li on zaista treba da se oseća kao debil? Da optrči tri kruga oko solitera i da viče “Ja sam magarac!”? Odgovori su vrlo jednostavni. Ne, ne treba.
