Hvala ti što uvek mogu da računam na tebe!
Tata, hvala ti što nemamo tajne!
Ti si moje srce, ti si moje telo, moja krv! Ništa te ne može nadomestiti, zato mi toliko i fališ! Hvala ti što sam zbog tebe saznala šta je bol i nedostajanje, jer bi taj osećaj potrošen na nekog drugog bio sulud!
Tata, jedva čekam dan kada ću te opet zagrliti! Kada ću čuti kako me sa pola dvorišta zoveš: “Debela!” Biće to prvi put da ću se obradovati što sam debela!
Bez tebe dani su sivi, iako je sve u boji!
Čeka te tvoja šolja za nes, svako jutro je gledam dok ispijam iz svoje šolje!
Čeka te tvoj kauč gde se nerviraš uz turske serije, taj TV više ne uključujem, jer previše podseća…
Izvini za svaki bol koji sam ti priredila, nisam htela!
Izvini što i sada plačem, nisi me tako učio!
Hvala ti što si od mene napravio osobu sposobnu za život!
Tata, u ovaj tekst ne može da stane taj broj “Hvala” koliko ih osećam, koliko ih zaslužuješ!
Tata, hvala ti što si moj tata! Da si nečiji drugi – bila bih ljubomorna!
