To ne znači da treba da kuliraš – naprotiv, svojih osećanja treba da budeš svesna odmah i da pokušaš da ih prihvatiš. I to nije lako, jer stresovi se ređaju na dnevnom nivou. Frustracija i nemoćan bes zbog gužve u saobraćaju u kojoj si se zaglavila i zakasnićeš na nešto važno čemu si obavezno htela da prisustvuješ ne može da se kulira. Tu situaciju ne možeš da kontrolišeš i da je otkloniš. Ali možeš da dišeš duboko i da umesto besneći, psujući i pokušavajući da ne eksplodiraš, prihvatiš da imaš prazan hod kojim možeš nečim da ispuniš. Za ovakve slučajeve dobro je imati knjigu u tašni, ali pomoći će i surfovanje internetom, pisanje radnog plana za sledeći dan, meditacija i opuštanje – nešto što inače radiš u neko drugo vreme, koje opet moraš da izdvojiš, da bi se time bavila. Potrebna je vežba i disciplina da bi preusmerila svoju pažnju, da bi umirila disanje i otkucaje srca kad si uznemirena i pod nabojem, ali to je ono što možeš da uradiš da konstruktivno utrošiš vreme koje ti je iznenada dato, a da ga uopšte nisi želela, ne na taj način. Tako vežbaš svoj um da se prilagođava okolnostima koje ne može da kontroliše i da prebaci fokus na stvari sa kojima može da izađe na kraj, na izbore koje može da napravi i na akciju koju možeš da izvedeš.
Ne možeš da promeniš stvari koje su se dogodile i da negiraš osećanja koja su te preplavila, ali možeš da odabereš da ostaneš sabrana i da pokušaš da sagledaš moguće izlaze iz te situacije, da proceniš štetu i posledice i pokušaš da sagledaš načine na koje možeš sa tim da se boriš. Možeš da se svesno suočavaš sa onim što se događa, umesto da bežiš u paniku i ostale preterane reakcije koje samo dodatno troše tvoju energiju usmeravajući je da “puni” i podržava ono loše što se događa, umesto da je preusmeriš na konstruktivna razmišljanja i akcije.
