Zabavljala se sa dečkom sedam godina, bila je to prva ljubav i prava ljubav – barem je ona tako mislila. Život joj je bio pun očekivanja i snova, volela je, bila voljena, radila posao koji je volela, roditelji su joj bili podrška – kao u pravoj bajci, život koji bi svako poželeo. Bila je mnogo vezana za svoju baku, koju je često posećivala. Kada bi u njenom malom raju došlo do sivih oblaka, kada bi njen otac maltretirao majku, i ona je morala da pronađe ventil u jedinom skrovištu njene nane ili ljubavi njenog dečka. Kada joj se nana razbolela, ceo svet joj se sručio na glavu. Brinula je o njoj do poslednjeg izdaha. Sve se u jednom trenu promenilo, ona je počela da slabi i duševno i fizički, nije pronalazila smisao, iako je i dalje ljubav njenog života bio tu.
Nije ga videla više pored sebe, samo je videla sivilo koje je čekalo kod kuće, u njenoj maloj kućici od bodljikavog cveća, neprijatnog mirisa. Kao što sve u životu ima svoj tok, njenoj tragediji nije došao kraj, počela je polako da se izvlači iz depresije, da se vraća u život, i kada se napokon podigla, dolazi sledeća drama.
"Važno je znati smejati se"
Podršku u datom momentu je imala, njena ljubav je i dalje bila tu, pored nje, brinuo je o njoj koliko mu je ona dozvoljavala. Kada joj je majka završila u bolnici posle tri moždana udara, vraćena kući u jednom sasvim drugom psihičkom stanju, njenoj noćnoj mori nije bilo kraja. Kako se nositi sa činjenicom da je izgubila dva najvažnija oslonca u životu, kako se uzdići ili pobeći od same katastrofe u kojoj se našla? Dečka je prestala da primećuje, okrenula se bolesnoj majci, brinula je o njoj danonoćno, kuvala, prala, peglala, nije spavala… Otac je bio kao senka, pio je još više, podršku njegovu nije mogla da očekuje. Kada nije više imao koga da maltretira, okrenuo se njoj, borila se sa svim tim svojim mukama kako je umela.
Kada bih je viđala na ulici, uvek bi bila nasmejana i puna podrške i razumevanja, uvek me je fascinirala njena snaga i borba za opstanak. Iako utučena, s razlogom, znala je da njenoj priči jednoga dana mora doći kraj. Ali kada? Nikada se nisam usudila da je pitam. Iako ju je dečko napustio u momentu svih njenih najvećih muka, ona se i dalje smejala, ne tražeći ničiju pomoć. Koliko život ume da bude surov prema nekim ljudima, tek na ovakvim primerima uvidimo, ali ovakvi ljudi su hrabri i ma koliko im teško bilo, oni žive svoj život. Smisao njihovog postojanja na ovoj zemlji jeste da nam ukažu da i u besmislu i očaju postoji smisao, samo ga je bitno pronaći u sebi. Snaga je u tebi samom, njen primer je pretežak za nekoga, surov, realan, tužan, ali ne zaboravite jedno – ona se i dalje smeje.
Alex Anđelković – Zaljubljenik u umetnost, kad god ima priliku želi da podeli svoje impresije sa drugima, da zaintrigira druge da je makar malo zavole. Umetnost – “Čaroban svet” – njena definicija.
