Upoznajte Jelenu Anđelićženu koju vodi strast, mamu dva dečaka rođena istog dana (mi bismo rekli jednostavno blizanaca) i  kreatora i edukatora programa “Svesno roditeljstvo" i “Mama Hub", edukativnih programa i radionica koje pružaju jedinstven pristup roditeljstvu. Takođe, programi se fokusiraju na važnost negovanja, podržavanja nezavisnosti, autentičnosti i potreba deteta pred nama. Svim roditeljima preporučujemo da kroz ovaj intervju saznaju više o tome kako da unaprede svoje “roditeljske veštine" i svom detetu pruže srećno i ispunjeno detinjstvo.

340A6425. Jelena Anđelić: Svestan roditelj odgaja dete pred sobom, a ne svoju sliku o detetu
Q

Pre svega, šta znači biti svestan roditelj?

A

Svestan roditelj razmišlja o povezanosti, svestan da roditeljstvo nije uloga već odnos. Stoga, mogli bismo reći da je prvi korak svesnog roditelja otkrivanje sebe i posvećivanje ličnom razvoju, sa razumevanjem da samo osnažen može pronaći fokus i istinu datog trenutka, toliko potrebnog u roditeljstvu. Svestan roditelj odgaja dete pred sobom, a ne svoju sliku o detetu. On izazove vidi kao signale za podršku i novu bliskost. Nastoji da iz trenutka u kome se nalazi otpusti svoje rane strahove, projekcije i uslove. Odgaja, neguje i podmiruje potrebe deteta u sebi, dok u isto vreme odgaja dete pred sobom.  Svestan roditelj prepoznaje svoja opiranja i trudi se da ih menja u prepuštanje. Pažljivo prati sebe kako bi prepoznao i modelovao svoje reakcije u odnosu na dete, izbegavajući one koje dolaze iz ega. Nastoji da bude što više u datom trenutku, prepoznajući da je svaki novi trenutak nova situacija. 

Q

Da li je to onda slika idealnog roditelja? Idealnog detinjstva za razvoj?

A

Nikako. Ovaj pristup ne nudi idealne uslove, niti idealnog roditelja. Mogućnost da budemo svesno prisutni u svakoj situaciji koja se pojavi jednostavno je nemoguća. Mi smo ljudi, te imamo bolje i lošije dane. Dane u kojima se bolje snalazimo u konkretnim ulogama i situacijama, i one u kojima preživljavamo. To nas čini ljudima, a ne robotima. Neretko su to divni životni primeri našoj deci o životu, ciklusima i pravu na sve vrste osećanja i stanja.

Takođe, roditelji su danas pod velikim pritiskom, i važno je sa njih skinuti pritisak idealnog roditeljstva kao i idealnog detinjstva. Duboko verujem da je važno da učimo i osnažujemo se i u domenu roditeljstva, posebno kroz lični razvoj, kao što posvećeno radimo na sticanju mnogih znanja i veština kroz život. Takođe, zainteresovan, posvećeni roditelj, sa najvećom ljubavlju ponese i teret odgovornosti za idealno. Donald Vinikot, pedijatar i psihoanalitičar, uveo je termin “dovoljno dobra majka”, i divno objašnjava da su deca cvetovi u našim baštama kojima stvaramo uslove za divan rast i razvoj, ali ne utičemo u potpunosti na ishod cvetanja. Zadatak roditelja je da pruži što čistiji odnos, promatra i stvara pogodne uslove za razvoj, uvažavajući tempo razvoja i potrebe deteta ispred sebe, dozirajući podršku i puštanje tako da dete razvija svoju autonomiju. Za stvaranje jednog takvog čistog odnosa, prethodno je potrebno da pogledamo sami sebe.

340A6726 1 Jelena Anđelić: Svestan roditelj odgaja dete pred sobom, a ne svoju sliku o detetu
Q

Da li je jedno od shvatanja svesnog roditeljstva da sa detetom treba pričati kao sa odraslim čovekom?

A

Ključna komponenta roditeljstva je povezanost sa detetom. Povezanost u svojoj osnovi ima fokus na sadašnji trenutak, sa namerom da stvari vidimo onakvim kakve zaista jesu. Ova povezanost sa detetom u datom trenutku nije od vrednosti samo za decu. Ona čini roditeljstvo toliko vrednijim i za same roditelje. To je kao “ukus slatkog meda u ponekad gorkom čaju”. Način komunikacije je važna taktika, ali nije i ne treba da bude sama sebi cilj. Ako smo fokurisani na sadašnji trenutak, svesni sebe i svojih  strahova i projekcija, onda ćemo pronaći način komunikacije koji u datom trenutku odgovara detetu, i poštuje njegove potrebe i njegovo biće.  

Q

U kojoj meri prošlost roditelja utiče na dečju sadašnjost? Da li je to ono što svesno roditeljstvo želi da promeni?

A

Mi smo sačinjeni od svih naših životnih iskustava, odnosno, od naših doživljaja datih iskustava. Ovi doživljaji koji tokom odrastanja ostaju zarobljeni u roditelju mogu u velikoj meri uticati na način na koji oni grade odnos sa svojom decom. Prošlost roditelja utiče na sadašnjost deteta onoliko koliko je roditelj u datom trenutku nesvestan ili svestan. Onoliko koliko je spreman, želi i može da radi na promeni.  Prošlost je ostala u prošlosti i nju ne možemo menjati, ali ukoliko roditelj doživljaje svojih iskustava unosi u sadašnji trenutak, onda je to podležno promeni. To je jedan od razloga velikog značaja ličnog rada u roditeljstvu. Naša odgovornost i obaveza u roditeljstvu je da se dobro zagledamo u svoju dušu, zalečimo svoje rane i “očistimo svoju kuću“, čak i kada nam na prvi pogled izgleda da je sve na svom mestu. Kada očistimo svoju kuću, novi član, naše dete, u njoj sa slobodom može da gradi svoj autentični život, bez tereta starih „ormana“ koji u sebi nose različite priče roditelja. 

Povezanost je ključ roditeljstva, pa je uloga roditelja da pristupi i produbi svoj proces samoprocene i analize, kako bi otkrio šta je to što ga sprečava da ostvari duboku, istinsku povezanost, da se prepusti sigurnom prostoru u kome gradi odnos, umesto pružanja otpora.

Nisam sigurna da bih se dobro izrazila kada bih rekla da svesno roditeljstvo želi da menja. Moje poimanje svesnog roditeljstva, šire od onoga što sam stekla edukacijom na Institutu svesnog roditeljstva, obuhvata integraciju razvojne psihologije, telesnog, racionalno emocionalno kognitivnog pravca, savremene teorije vezanosti, neurobilogiju i svakako svesnost. Ovakav koncept potpuno je drugačiji od onoga što bismo mogli nazvati tradicionalnim roditeljstvom, pa je možda tačnije da pričamo o alternativi tj. potpunoj  promeni koncepta koja između svega ostalog što nudi, važnost pridaje i “odrastanju roditelja” i izgradnji roditeljskog ličnog sopstva. Kako Irvin Jalom, pshioterapeut i pisac, kaže: “Zadatak roditelja nije da stvori još jednog sebe, već nešto veće. Da stvori stvaraoca.” To je moguće samo kada smo mi, roditelji, u toj ulozi slobodni i svoji.  

Q

Kada je  tačno strog pristup roditeljstvu postao staromodan i konzervativan?

A

Vrlo je važno da se usaglasimo oko značenja termina “strog”. Ako mislimo da je strog pristup roditeljstvu onaj koji ima pogled na roditeljstvo kroz tradicionalnu disciplinu nagrade i kazne, kritiku i zapoved, u kome je zadatak roditelja da kontroliše, neretko posrami ili okrivi sa ciljem učenja, onda je odgovor jednostavan. Odavno je postalo staromodno. Ipak, nažalost, društvo sporo usvaja promene. Još početkom prošlog veka prva istraživanja i teorije o važnosti ranog razvoja i povezanosti bila su nam ponuđena od strane dr Melanie Klein, dr Johna Bowlbyja i dr Donalda Winnicotta. O ulozi povezanosti psihe i tela i tragovima detinjstva u odraslom periodu, danas mnogo govori dr Gabor Mate, a istraživanje dr Vincenta Fellitija dokazuje posledice ranih povređujućih iskustava na razvoj i odrasli period. Dr Bessek Van Der Kolk istrajava u naporima da u DSM5 uvrsti kategoriju rane razvojne traume za koju u svojim istraživanjima godinama unazad pronalazi dokaze. Zaista, veliki broj istraživanja, teorija i radova govore u prilog negujućeg, podržavajućeg roditeljstva, zasnovanog na odnosu. Nažalost, izgleda da su nam decenije potrebne za usvajanje. Nemojmo zaboraviti da nije prošlo toliko mnogo godina od kada su konačno levoruka deca dobila slobodu da pišu izborom prirode svog mozga, jer smo decenijama verovali da znamo bolje od njih koja je to “prava” ruka za pisanje. 

Iskoristila bih ovo pitanje da naglasim i jednu učestalu i veliku zabludu o svesnom pristupu. Iskustvo mi je pokazalo da veliku igru u odbijanju promene imaju i interpretracija i razumevanje reči. Mnogi roditelji misle da je suprotnost strogom pristupu roditeljstva potpuna anarhija i sloboda dece. To je velika zabluda, jer u negujućem, svesnom pristupu postoje granice svih vrsta, samo su one postavljene na drugačiji način. U ovom pristupu, roditelj umesto kontrole koristi ljubav, povezanost, znatiželju i empatiju sa željom da ostvari uticaj, inspirise i stvori prostor za dalji rast. 

Citiraću spisateljicu i porodičnog savetnika L. R. Knost: “Granice nisu žive ograde. One su poezija i proza koja govori drugima kako da vole, poštuju i povezuju se sa nama. Granice su koreografija našeg odnosa, rukovode koracima naše interakcije. Granice su ljubav kroz akciju.”

340A6346. Jelena Anđelić: Svestan roditelj odgaja dete pred sobom, a ne svoju sliku o detetu
Q

Šta Vas je motivisalo da se prijavite na institut dr Shefali?

A

Želja da idem dalje u razumevanju sebe i svoje dece. Ja sam mama dva dečaka rođena istog dana, te sam u jednom trenutku uskočila u ulogu dvostruke mame što je moju potrebu da otkrivam puteve roditeljstva znatno ubrzalo. Pratila sam godinama rad dr Shefali Tsabery i prepoznala sam kod sebe pravi trenutak da se prijavim. Učenja su mi davala gotove odgovore šta treba uraditi, zašto treba uraditi, ali neretko je realizacija naučenog predstavljala izazov. Tragala sam za svojim zašto i u tom traganju sam pronašla i kako. Danas verujem da je svesnost u roditeljstvu osnovna namirnica i osnova za naš razvoj u ulozi roditelja. 

Q

Kako izgledaju Vaše edukativne radionice? Koje promene one mogu da unesu u roditeljstvo?

A

Moj pristup zasnovan je na integraciji znanja različitih pravaca sa ciljem poštovanja mišljenja, tela i jedinsvene ličnosti dece pred nama. Sa idejom da je drugim roditeljima potrebna podrška da pronađu svoje načine kako, napravila sam program Mama Hub. Ovaj program realizujem u trajanju od četiri meseca, u manjim grupama, tako što se jednom nedeljno sastajemo uživo ili online. Mama Hub je za mene osnov svega. Zajedno tražimo put i osnažujemo se u ulozi drugačijeg roditeljstva kako bismo sami pronašli svoj način. U ovom programu mnogo razgovramo o odnosu, građenju konekcije i svim izazovima na tom putu, osvetljavamo lične projekcije, strahove i uverenja i utabavamo novi put za stvaranje čistijih odnosa. Mama Hub mi je posebno drag program sačinjen od elemata kojima se i sama stalno vraćam i koji su meni lično doneli veliku promenu energije u kući i ojačali povezanost sa mojom decom. Raduje me što imam prilike da svedočim istim ovim efektima kod mama koje uzmu učešće programu. 

Pored Mama Hub programa, takođe držim i radionice na deset posebno važnih tema roditeljstva. Kroz ove radionice obrađujemo najčešće izazove i prepreke u roditeljstvu kao što su svađe, samopouzdanje, pravila, granice i sl. Posebna tema u mom radu je tema razvoja blizanaca, i u ovom domenu zahvalna sam i ponosna na priliku da se konsultujem i učim od dr Joane A. Fridman, psihologa, psihoterapeuta i stručnjaka za blizanačka pitanja i autorke knjige “Kako odgajati emotivno zdrave blizance". 

Radionice za roditelje i decu realizujem u saradnji sa koleginicom Marijom Minić. Ja vodim roditelje, dok Marija vodi decu, na putovanje komunikacije, emocija, samopouzdanja, misli…

Q

Da li više viđate mame ili tate na svojim radionicama?

A

Izuzetno mali broj očeva je do sada prošao kroz neki od programa ili radionica. Često se raspituju, ali je do sada mali broj njih uzeo učešće. Volela bih da ih je više, a verujem da će ih uskoro i biti više.  Ono što dobijam kao komentar, posebno kada pričam sa polaznicama Mama Hub programa jeste da njihovi partneri u toku programa pokazuju interesovanje, znatiželjni su, ali najviše reaguju kada i sami vide promene u kući.

340A6820. Jelena Anđelić: Svestan roditelj odgaja dete pred sobom, a ne svoju sliku o detetu
Q

Da li je važno koliko deca imaju godina da bi neko došao kod Vas na radionice i edukacije?

A

I da i ne. Ukoliko tema radionice obrađuje određeni period, kao što je rani razvoj, onda je svakako važan i uzrast dece. Za ostale seminare i programe važna je želja roditelja da unaprede odnos, da se oseća sigurnije u odnosu sa decom, kao i sa svojim izazovima, i da istraže načine da ih prevaziđu, da sagledaju neke drugačije pristupe ili se prosto okruže ljudima koji mogu biti važna podška u procesu roditeljstva. 

Q

Kako neko može da se prijavi na neku od vaših radionica ili za Mama Hub?

A

Svi zainteresovani mogu me kontaktirati preko FB grupe Svesno roditeljstvo-krenimo od sebe | Facebook ili pisati na jelena@svesnoroditeljstvo.rs. Grupe sa kojima radim su male, sa ciljem da svako dobije svoj prostor za razvoj pa neretko se mame drugarice organizuju, te za njih formiram grupu Mama Hub ili tematski seminar. Radujem se septembru i početku novih ciklusa. 

Q

Da li je svesno roditeljstvo cilj ili put?

A

Put, i to kakav put…

Naslovna fotografija: WANNABE Media

Tamara Mladenović

Comments