Džeri Šacberg (Jerry Schatzberg) je tokom svoje višedecenijske karijere ostavio trag u svetu fotografije i kinematografije. U početku je kao alat svojih priča koristio poetske fotografije da bi posle njihovim slaganjem počeo da stvara i filmove.
Džeri u mlađim godinama
Ovaj rođeni Njujorčanin je svoju karijeru počeo kao nezavisni fotograf verovatno ni ne sanjajući da će njegove modne fotografije biti na stranicama časopisa kao što su: “Vogue”, “Esquire”, “Glamour”. Ostajući povezan sa svetom mode on je posle režiranja par reklama snimio svoj film prvenac Puzzle of a Downfall Child koji je pratio priču modela. Godinu dana kasnije njegov drugi film o heroinskoj zavisnosti, The Panic in Needle Park, sa Al Paćinom (Al Pacino) postiže još veći uspeh. Već sa svojim trećim delom Scarecow osvaja Zlatnu palmu na festivalu u Kanu. Njegovi filmovi su postavili nove standarde u američkoj kinematografiji, a on je, ne pripadajući ni italijanskom talasu (De Palma, Cimino, Coppola) ni novom tehnološkom talasu (Spielberg, Lucas), stajao sam u sredini pripovedajući svoje priče na svoj način.
Jedno od filmskih ostvarenja
Kako je u oblasti filma bio dosta usamljen i na polju fotografije voleo je da radi na svoj način. Snimajući portrete poznatih holivudskih imena naučio je kako da se ophodi prema glumcima. Takođe, naučio je da se većina ljudi plaši objektiva i da je za postizanje dobre portret fotografije potrebna određena doza poverenja i opuštenosti. Zato je on uvek nastojao da se subjektima svojih fotografija približi i sa njima provede što je moguće više vremena pre nego počne sa snimanjem. To je rezultovalo legendarnim slikama na kojima neki od najvećih i najpoznatijih imena prošlog veka izgledaju neverovatno prirodno i opušteno. To su bili ukradeni momenti bliskosti u kojima javnost nije imala priliku ranije da ih vidi, ili barem ne tako často. Svojim fotografijama ovekovečio je neka od najlegendarnijih imena prošlog veka poput Bob Dilana (Bob Dylan), Romana Polanskog (Roman Polanski), Fidela Kastra (Fidel Castro), Džimija Hedriksa (Jimmy Hendrix) i Rolingstonsa (The Rolling Stones).
Jedna od njegovih fotografija
Kod svojih modnih fotografija nikada nije ograničavao modele prilikom poziranja. Umesto toga puštao ih je da budu spontani i prirodni i beležio je te neusiljene trenutke. Deo tih kvaliteta može se naći i u njegovim filmovima gdee su u fokusu uvek bili ljudski odnosi i veze, što u tome periodu i nije bilo najpopularnije. Tada su ljudi više čeznuli za naučnom fantastikom, ali srećom, čak i prilikom blagog pada popularnosti njegovih dela evropska publika je nastavila da uživa u njegovom radu. A uživaće sigurno i buduće generacije jer je Džeri i na polju fotografije i filma ostavio predivna dela.
Ivona Josipović – večita skitnica sa koferom punim uspomena i bogatim skladištem snova. Autorka je bloga “The Smoke Detector”.
