Legendarni američki predsednik Džon F. Kenedi (J.F.K) nije bio mimo sveta. Dozirane informacije uvele su ga u legendu. O tome govori Lari Sabato (Larry Sabato) u knjizi “The Kennedy Half-Century: The Presidency, Assassination and Lasting Legacy of Jonh. F. Kennedy”.
Mala ili sitna, kako vam drago, zadovoljstva žestoko hrane ljudsku sujetu i, možda, mada nije dokazano, produžavaju život. Nematerijalna zadovoljstva najpre nalazimo u emotivnim vezama, dok se ne premetnu u gorčinu. I tu nema razlike: slabi su smrtni, besmrtni najviše rizikuju.
Iz te knjige, između redova, doznajemo da bi J.F.K. kraće bio predsednik da nije bilo mudre, odmerene, otmene (u intelektualnom smislu) Žaklin le Buvije (Jacqueline Bouvier). A Merlin Monro (Marilyn Monroe) bi doživela lepu starost. Nije se dalo.
Lari Sabato je u pravu, Kenediju je predsednički mandat nenormalno uvećao seksualni apetit pa se danas može reći da se ophodio prema mladim lepim ženama kao prema seksualnim igračkama. Džeki je sve podnela, pokazavši da je iznad svakodnevnog, banalnog. Nije ostala dužna.
Džeki i Džon Kenedi s kćerkom Karolinom, 1959.
Kenedi, upucan u Dalasu pre 50 godina, imao je složene veze sa ženama, koje je držao u rukavu kao adute u trci za Belu kuću ili sredstvo da zadovolji svoje, kako se navodi, neiscrpne ljubavne želje.
Neodoljiva studentkinja novinarstva Žaklin le Buvije i tek izabrani senator J.F.K. u zrelim godinama (36) venčali su se 1953. Posle izbora 8. novembra 1960. godine, Džon Kenedi je u 31. postao najmlađi američki predsednik.
Prvo što je Džeki, kao domaćica Bele kuće, uradila jeste savršena restauracija Bele kuće, novog doma Kenedijevih.
Bez Džeki, Kenedi bi pravio neviđene greške u životu i karijeri. Pravio ih je i sa Džeki, ali razmere, bez nje, bile bi pogubne.
Prvi vetar u leđa bio je susret sa Džeki, drugi podrška u pisanju knjige “Hrabrost u politici, nekoliko velikih figura u američkoj istoriji politike”, koja mu je donela Pulicerovu nagradu. Treći, presudni put u predizbornoj kampanji; protivnici Nikson (Nixon) i Karter (Carter) nisu imali tako pametnu podršku. Bez supruge, Kenedi ne bi lako ušetao u Belu kuću. Nekoliko sati posle ubistva Kenedija, Džeki je kategorično odbila da skine komplet Chanel isprskan krvlju. “Hoću da svi vide šta su uradili”, rekla je.
Preko svega lošeg što joj je Kenedi priredio, Džeki je prešla mudro i elegantno, znatno bolje no što bi mogao ikoji diplomata od karijere. Kenedijevi su u javnosti emitovali sliku skladnog braka i savršenog para. Bili su, zapravo i nažalost, daleko od skladnog braka.
Avantura s Merilin Monro, koja nije bila čak ni druga “najvažnija predsednikova žena” i izazivačko, čuveno mazno pevanje “Happy Birthday, Mr. President” na gala rođendanskom slavlju predsednika, ostalo je u pamćenju, više nego išta od dobrog što je učinio. Nije uspeo da Merlinku kontroliše, previše se uznela, raspričala do mere koja je uznemirila i FBI.
Džeki je sa J.F.K. rodila četvoro dece. Preživelo je dvoje. Prva kćerka Arabela (Arabella) rođena je mrtva 1956. godine, a već 12 meseci kasnije na svet je došla Karolina (Caroline) koja je Kenedijevima ulepšala život. Tri godine nakon toga rođen je njihov sin Džon Ficdžerald (John Fitzgerald), dok je 1963. godine gospođa Kenedi dobila sina Patrika (Patrick) koji je preminuo dva dana kasnije.
Merilin Monro
Merilin Monro rođena je kao Norma Džin Mortenson (Norma Jeane Mortenson) 1. juna 1926. godine u sirotištu okružne bolnice u Los Anđelesu. Detinjstvo i tinejdžerske dane provela je uglavnom po sirotištima jer ju je otac ostavio, a majka relativno brzo posle porođaja poslata u bolnicu za mentalno obolele.
Posle Drugog svetskog rata jugoslovenski oficiri mogli su da se zaljube samo u devojku koju službe predano skeniraju i odobre za brak.
Bilo je u tome naglašene paranoje, ali i razumljive želje da se najosetljivijem kadru zaštiti ugled (i urbani mit časti), pa i otkloni opasnost da podlegnu dražima i govore što ne bi smelo.
Tajne službe su u celom svetu iste: bez emocija, bezobzirne, efikasne. Tako su, stižu sumnje, i Merilin Monro, kada je otvorila usta preko dopuštenog, službe priskočile da ih, posredno, zatvore. Zauvek.
Priče o trovanju tabletama su iz druge bajke.
Merilin Monro bila je toliko zaljubljena u Džona Kenedija da je telefonirala Žaklini Kenedi i rekla da će se udati za J.F.K, navodi novinar Kristofer Anderson (Christopher Andersen). Pusti snovi.
Ljubavnici, bez izuzetka, uvek misle da drže tajnu svoje veze u šaci. Valjda veće zablude nema na ovom svetu. Džeki je znala kakav joj je suprug i znala je njegove emotivne veze. I mane.
Merilin - seks simbol
I na fini način, previše da bi zaneta Merilin shvatila, pozvala je glumicu u Belu kuću. M. M. samouverena, bez kontakta s realnim, poverovala je da je u prednosti i da Džeki hoće da potpiše kapitulaciju. Džeki je rekla čuvenu srpsku frazu, doduše na engleskom: “O.K. No problem. Vi ćete voditi računa o Beloj kući, preuzećete odgovornost prve dame SAD, ja ću otići, a vama ostaju problemi”.
Pod “problemima” Džeki je mislila na Džudit Kempbel (Judith Campbell), koja je bila dve godine u vezi s predsednikom; na Mimi Berdsli (Mimi Beardsley), stažistkinju u Beloj kući koja tvrdi da joj je Kenedi bio prvi. Kenedi je Mimi odveo u sobu Džeki Kenedi i bez reči skinuo odeću. Mimi je, tvrdi, oklevala, što je Kenedija navelo da je pita: Valjda si ovo radila ranije? Odgovorila je negativno, ali njega odgovor nije omeo. I zašto bi?!
Mimi Berdsli (kasnije udato Alford) sačuvala je prefinjenu lepotu do duboke mladosti u kojoj je blistala. Lepota je izgleda u direktnoj vezi sa jezikom. Ona, lap i Merilin, nije mogla da ćuti, zato je otkrila da joj je Kenedi bio prvi muškarac, četvrtog dana stažiranja u Beloj kući. I nije tu stala: Poslednji put Mimi i Džon videli su se nedelju dana pred Kenedijevu smrt. Susret se odigrao u hotelu na Menhetnu, a Mimi, do onomad nevina, tada je bila verena za Tonija Fenstoka (Tony Fahnestock). U međuvremenu, kao stažist koji vredno uči, menjala je gospodu po izboru i željama J.F.K. Predsednik se uživeo u ulogu makroa u Beloj kući.
“Dugo me je grlio i rekao: Voleo bih da ideš u Teksas sa mnom. Dodao je i da će me zvati kada se vrati. Ophrvala me je velika tuga. “Predsedniče, upamtite da se ja udajem.” Odgovorio je: “Znam, ali ću te ipak zvati”.
Mimi tvrdi da je Kenedi bio voajer, podvodio je prijateljima i gledao šta čine, a navikavao je i na drogu. Stažista mora sve da proba.
Nestrpljivo je čekala da je neko pita za vezu sa Kenedijem kojeg nikada nije zvala Džon, ni Džek, već jedino “gospodine predsedniče” i kada su se kresali. Alfordova je opisala svog bivšeg šefa, velikog bonvivana i plejboja, kao razigranu osobu, a seks sa njim za nju je (neiskusnu?!) bio raznovrstan i zabavan. Ispričala je da su proveli mnogo vremena kupajući se u kadi i da je nosila Kenedijeve pidžame. Kenedi je nikada nije poljubio. Verovatno je i Merlinka ostala prikraćena. Čovek je žurio, silne su predsedničke obaveze. Merilin je o tome imala posebnu priču.
Džeki je mogla, što Merilin ne bi ni u snovima, da u Beloj kući bude etalon kulture i umetnosti, spretna domaćica dorasla silnim dešavanjima i istovremeno da brine o potomcima, Kerolajn i Džon-Džonu, i da obuzdava nesuglasice na putu da izlete iz Bele kuće.
“Kenedi je bio ludo neoprezan”, rekao je Sabato i dodao da su neke od tih žena bile sumnjivog morala. “Nije prestajao da rizikuje karijeru predsednika i porodicu i sigurno je znao da je u fokusu stranih službi”.
Zapravo, Sabato time kaže da je J.F.K. prepustio kormilo braka supruzi da bi imao više vremena za ljubavnice, ali je, vrlo određeno, Merlinki došao glave. Službe su bile samo produžena ruka politike koja nije smela da ugrozi bezbednost SAD zbog satirske prirode predsednika.
Merilin nije shvatala ograničenja koja su prirodna u emotivnoj vezi sa predsednikom SAD. Posle druženja sa gostima, J.F.K i M.M. povlačili bi se na nekoliko minuta da se mlatnu na brzaka brzinom svetlosti. Merilin je, ne baš biranim rečima ali slikovito opisala šta se uistinu dešavalo: “Kenedi je bio kao petao u kočini. Hop, oh, oh, aaah! Neprestano sam ga podsećala da zakopča šlic.”
Volela je ulogu ženke braće Kenedi.
Uistinu, Kenedija je uzbuđivala mogućnost (kojoj je vazda davao šansu) da ih neko zatekne dok se pare po ćoškovima!
Za vreme predsedničke kampanje bilo je važno držanje Merlinke na kratkoj uzici, što je bilo gotovo nemoguće. Kad je Kenedi preuzeo Belu kuću, rizik je dosegao kosmičke razmere, ali petlić nije bio spreman da koku ozbiljno nagazi.
Merlinki se život urušavao sve brže. Nizbrdica je bila zastrašujuća, ako se na vreme shvate posledice. Potpuno je izgubila veze sa stvarnošću, kasnila na snimanja, ostajala kratko, postajala nemoguća da su joj advokati kompanije “Foks” zabranili da napusti snimanje po cenu raskida ugovora, ali ona je morala na rođendan J.F.K. Njoj se fućkalo što su svi bili, u kompaniji i kod Kenedijevih, protiv njenog prisustva na proslavi. Morala je 1962. na rođendanu J.F.K. mazno da otpeva pesmicu od koje se Džeki tresla. Njen bivši muž Artur Miler (Arthur Miller) digao je sidro, oženio se, Merlinka je prsla. Novinari više nisu mogli da čekaju: spremali su se da pišu o Kenedijevim ženama. Svima je dogorevalo.
Merilin je zahtevala od svog kreatora da joj sašije senzacionalnu haljinu od providne svile, boje kože, optočenu ogromnim (lažnim) dijamantima; bila je toliko tesna da se morala našivati na golo telo. Koštala je 12,000 dolara, mogla da stane na dlan, a pucala je po šavovima dok je pevala. Preko haljine nosila je bundu od hermelina pozajmljenu iz garderobe filmske kompanije.
Morala je da otpeva predsedniku pred 15,000 demokrata u Medison skver gardenu pesmicu specijalno pisanu za tu priliku. Kenedi se popeo do M.M. na pozornicu i, nedomereno, izjavio da se posle te pesme, otpevane na “tako čedan i zdrav način”, može i povući iz politike. Nije slutio da će kraj biti brz.
Pet dana posle rođendana, direktor FBI Edgar Huver (Edgar Hoover) upozorio je J.F.K. da njegova afera sa Merilin i, još više, mafijaškom lutkicom Džudit Kembel Eksner, dovodi u opasnost njegov mandat na vrhuncu hladnog rata i kubanske krize. Istog dana Kenedi je nazvao Džudit i saopštio da je kraj.
Mimi Alford
Isključio je i privatnu liniju koju je koristio za Merilin. Nije pokušao da se suoči sa njom. Taj neprijatan i potencijalno opasan zadatak dodelio je zetu Lofordu. Merilin je bila poneta uspehom koji je doživela na rođendanskoj proslavi, sigurna u moć svoje lepote, dugih nogu, punih pluća i razigrane guze, kojoj se J.F.K. divio. “Kakvo dupe!”, kliktao je. To dupe nije moglo da shvati zašto je odjednom otpisano.
Kenedi više nije bio dostupan. Ignorisao je i Merlinkina patetična pisma. Bob Kenedi (Bobby Kennedy) se razgoropadio kad je Merilin pozvala Džonov kućni broj. Otišla je predaleko da bi se vratila bez posledica. Bila je ljuta i povređena.
Na rođendanu je Merilin provela dva sata sa Kenedijem. Više ga nikad nije videla. Potpisala je smrtnu presudu. Služba je pritiskala Kenedija da hitno svrši s Merilin.
“Baš bih mogla da održim konferenciju za štampu. Imala bih štošta da kažem na ovu prokletu temu! Sad mi je jasno da su Kenedijevi dobili od mene sve što su hteli i nastavili da žive svoj život!”, besnela je Merilin kao da je nekoga bilo briga.
Džeki nije sedela skrštenih ruku dok je Džon kresao Merilin Monro i Odri Hepbern (Audrey Hepburn), nego mu je, prema Hejmanovom pisanju, odmah uzvratila istom merom: zavela je Vilijama Holdena (William Holden). Posle jedne pijanke, odvukla je u krevet mladog Branda, a sa Vorenom Bitijem (Warren Beatty) imala je uzbudljivu aferu.
Posle ubistva Kenedija, njen oreol je naprsao. Novine su divljale, nazivali su je pohotnom, nezasitom, tražili prljave priče.
Niko ne zna koliko je anonimnih žena prošlo kroz Belu kuću, ali dovoljno da se sumnja da je Kenedi bio žrtva špijuniranja ili ucene tokom hladnog rata.
Onda je, navodno, Frenk Sinatra (Frank Sinatra) upoznao J.F.K. sa svojom ljubavnicom Džudit Kembel Eksner, koja se u isto vreme parila i sa šefom čikaške mafije Semom Đankanom i zapečatila Kenedijevu knjigu života.
Malo ko je poverovao da se M.M. ubila. Nije bila od te fele. Dokumenti koji su pripadali privatnom detektivu Fredu Otašu (Fred Otash) u kojima on navodi da je Robert Kenedi, brat tadašnjeg američkog predsednika Džona Kenedija, posle žestoke svađe jastukom ugušio Merilin, pobuđuju sumnje!
Otaš je tokom šezdesetih bio jedan od najpoznatijih privatnih detektiva u Holivudu i godinama je prisluškivao Merilin, u čiju je kuću postavio prislušne uređaje. I nije samo Otaš prisluškivao Merilin.
Te kobne večeri, zapisao je Otaš, glumica, koja je kao razboj, tkala s dva čunka, sa Džonom i sa Robertom Kenedijem, pa kad su počela ograničavanja, posvađala sa obojicom jer nije više želela da bude “parče mesa” za obojicu. Dok je Merilin urlala, Džon i Robert su pokušali da je smire, međutim, glumica se otrgla, otrčala u svoju spavaću sobu i nastavila da urla.
Robert Kenedi se uplašio da će ih komšije čuti i kada nije uspeo da je smiri rečima, oborio je Merilin na krevet i ugušio je jastukom! Pošto je prestala da daje znake života, braća Kenedi su hitno napustila kuću.
Četiri Kenedijeve ljubavi (Merlin Monro, Elen Romeč, Marijel Novotni i Džudit Kempbel) FBI je proglasio rizičnim po nacionalnu bezbednost – tri zbog navodnih simpatija za komunizam, a Džudit zbog bliske povezanosti sa mafijaškim bosovima.
“Slušao sam kako Merilin Monro umire”, zapisao je Otaš.
Otišla je 4. avgusta 1962, pre nego što je uspela da progovori.
Milosav Slavko Pešić, pesnik, prozni pisac, prevodilac. Objavio naramak knjiga. Pisac za sladokusce. Čuvar jezika.
