Ako znaš odakle je ovaj stih, čestitam prijem u klub krize srednjih godina, jer ti pamtiš vreme propadanja rokenrola, socijalizma, restrikcije struje i fiksnih telefona sa okruglim brojčanicima, kad je isto stalno bila neka kriza, a opet se svakog leta išlo na more i svake zime na skijanje. I slušali smo Plavi orkestar i pevali šašave refrene (šta će nama šoferima kućaaaa), jer je Loša bio sladak i jer je to za nas pank-rokere bio neki oblik kafanske muzike, ono kao, narodnjaci, pa dižemo ruke i veselimo se, jer apsurd i sarkazam. Da mi je neko tada rekao da ću ikada pomisliti da u “bolje biti pijan nego star” ima ikakvog smisla, verovatno bih mu citirala Alana Forda u odgovor – naravno, “bolje živjeti sto godina kao milijunaš, nego sedam dana u bijedi” ili “bolje ispasti budala nego iz vlaka”…
Eh, hrvatski prijevod nam je vječno u jugoslavenskim srcima, kužiš?
A sve one gluposti u koje sam verovala na reč “mladost je stanje duha”, kao i “ma ti nikad nećeš da ostariš” i “čovek je star, odnosno, mlad onoliko koliko se oseća starim” javno demantujem i proglašavam zabludama, odnosno poluistinama.
Mladost možda jeste stanje duha, ali starost je stanje tela, a kad upadneš u kljusa srednjih godina, pa malo kičma, malo srce, malo zglobovi, malo žuč, malo prostata, malo hormoni, malo klimakterično ludilo, teško da si u stanju da tako jasno izdvajaš duh iz tela, da se izdižeš iznad svoje sputavajuće telesnosti i da ne misliš na to kako krv i meso imaju rok trajanja, a pre nego što crknu, ukrte se, počnu da gube svežinu i toplinu i da se kvare.
A pošto smo već propustili priliku da živimo brzo i umremo mladi, da bismo bili lepi leševi, preostaje nam da se nadamo da ćemo prebaciti srednje godine i doživeti starost u relativnoj funkcionalnosti.
I pri tom ne mislimo na duh. Nego na dah.
Na žiganje u grudima i plitko disanje, na odmotavanje i raspakivanje ukočenih udova i kičme, kad iz ležećeg ili sedećeg položaja treba da ustanemo, na sposobnost da odemo sami do WC-a (i da tamo stignemo na vreme)…
Starost je grozna, bre. I zato je sigurno bolje biti pijan. Kad si mlad, pa boluješ i umreš, ili se rokneš, ili te nešto rokne, to je tragedija u kojoj ima nečeg veličanstvenog – dok biti pokošen u cvetu starosti (Maratonci, jeste), nije ništa posebno, samo je neminovno.
